04. 02. 2024

Nema političke volje

Korupcija je već 30 godina konstantna pojava u Srbiji, ocenjuje novinar Miša Brkić, dok izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović tvrdi da je u Srbiji ubijena borba protiv korupcije.

Gavrilović je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet naveo da je Aleksandar Vučić zarobio parlament i da Agencija za borbu protiv korupcije ne radi svoj posao, jer je on kontroliše izborom  direktora i članova veća.

Osim toga, kako je primetio, postoji i ozbiljan sistem odmazde prema ljudima koji ukazuju na korupciju i pokušavaju da se bore protiv nje.

”Mi ovde u stvari imamo zarobljenu borbu protiv korupcije, odnosno korupciju borbe protiv korupcije”, ocenio je Gavrilović u razgovoru s Tamarom Skrozza. 

Prema njegovom tumačenju, tamo gde imate autokratske režlme, po definiciji imate i izostanak javnosti i slobodnih medija, urušen sistem integriteta državnih institucija i urušenu vladavinu prava, što su tri elementa ključna za borbu protiv korupcije. 

Kako je upozorio, mi smo društvo anomije, u kojem ljudi ne prepoznaju perspektivu, ne vide potrebu za solidarnošću i svako je okrenut sebi. 

”Korupcija je ovde postala deo rešenja, a ne deo problema, jer je društvo prihvatilo korupciju kao način ostvarivanja svojih prava i interesa”, konstatovao je Gavrilović. 

S druge strane, Brkić tvrdi da je Srbija u svetu prepoznata kao korupcionaška država i podseća da je korupcija značajan faktor koji izaziva siromaštvo građana.

Prema njegovim rečima, u siromašnim državama korupcija raste i utiče na dalje siromašenje, uprkos tome što se u slučaju Srbije vlast trudi da kaže kako su plate penzije porasle i kako su velike u odnosu na region.

Brkić smatra da je idealan teren za razvoj korupcije kada vlast postane kjlučni igrač na tržištu i u privredi, i kada državne institucije u svoje ruke uzimaju sve više poslova. 

Srbija je, kako kaže, tipičan primer za to, što može da se vidi u proteklih 10 godina.

”Kako vlast uzima sve više poslova, osniva sve više državnih preduzeća, otima posao privatnim kompanijama i počinje da se bavi ekonomijom, tako u državi raste korupcija”, upozorio je Brkić.

Kako je ilustrovao, Finska je jedna od država s najnižom stopom korupcije zato što ima malu vladu koja se ne meša u tržišne poslove. 

Brkić ističe da samo propisi, zakoni i institucije, pogotovo kada ne funkcionišu, nisu dovoljni za borbu protiv korupcije i ocenjuje da je ”ključna politička volja, a ona ne postoji”. 

Po njemu, prelomni trenutak u borbi protiv korupcije biće istražen i dokazan slučaj visokog državnog ili političkog službenika, ili neke poznate ličnosti, koja bi zbog korupcije završila na dugogodišnjoj robiji.  

”To bi bio signal koji može da ukaže da nije iskorišćen za političku propagandu, nego zaista za početak obračuna sa korupcijom, naročito ako taj slučaj preraste u još nekoliko slučajeva”, zaključio je Brkić u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts