11. 02. 2024

Strpljenje na izmaku

Ovo je najjači udarac koji su aktuelni režim i njegov prvi čovek primili od Evropske unije (EU), izjavio je u intervjuu FoNetu istoričar Milan St.Protić, povodom nedavne rezolucije Evropskog parlamenta, i naglasio da će Srbija teško moći da odbije eventualni zahtev Evropske komisije da se sprovede međunarodna istraga izbornih nepravilnosti.

Ukoliko takav zahtev bude upućen Beogradu, mislim da će se predsednik Srbije naći u nebranom grožđu kako na to da reaguje, jer bi odbijanje jedne takve komisije jasno pokazalo da Srbija više nije zainteresovana za evropske integracije, ocenio je Protić u serijalu razgovora Kvaka 23. 

Kako je naglasio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, sada je ključno pitanje da li će Brisel formalizovati takav zahtev, jer bi Aleksandru Vučiću  bilo vrlo teško i neprijatno da ga odbije. 

Prema objašnjenju Protića, to bi onda onda značilo i da se priklonio onoj suprotnoj strani u odnosu na EU, „a time bi sami sebi vezali ruke, i režim i njegov prvi čovek“. 

On nije iznenađen ubedljivom većinom koja je glasala za rezoluciju, jer je unapred bilo jasno kakvo je raspoloženje u Evropskom parlamentu, kao što nije bilo mnogo sumnji da će za nju biti i najveći broj poslanika iz redova Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka.

Osvrćući se na nastojanja vlasti da relativiziju značaj rezolucije Evropskog parlamenta, Protić je predočio da razumni ljudi koji drže do sebe i razumne zemlje koje drže do sebe primaju k znanju uputstva, opomene i savete onih koji su ostvarili viši stepen ukupne državne stabilnosti i demokratije.

Upitan o odredbi rezolucije kojom se traži suspenzija pretpristupnih fondova EU, ukoliko Beograd odbije međunarodnu istragu izbornih nepravilnosti, on je uzvratio da je Srbija pod ovom vlašću sebe dovela u poziciju da se s njom tako razgovara i da joj se upućuju takve poruke.

Kako je rekao, one pokazuju da najveći broj evropskih poslanika i Evropski parlament u celini ne vide Srbiju kao ravnopravnog partnera s kojim teže zajedničkom cilju, „već kao neposlušnog i lošeg đaka koga treba staviti u magareću klupu“.

Na pitanje da li je i sam Vučić dodatno potpalio fitilj nezadovoljstva u Evropskom parlamentu, nazivajući mrziteljima pojedine evropske posmatrače izbora i evroposlanike, Protić je odgovorio da je on, po običaju, napravio pogrešnu procenu, ne očekujući da će biti doneta rezolucija sa tako oštrom terminologijom.   

Čini mi se da je u određenim krugovima u EU strpljenje na izmaku i da infantilno laviranje Beograda između Rusije i Evrope i izbegavanje preuzetih obaveza više među Evropljanima nemaju takvu podršku ili razumevanje kao ranije, ukazao je Protić.

Prema njegovom viđenju, vrlo lako može da se dogodi da zapadni pregovarači polome zube na politici koju su prema Srbiji do sada vodili i zato u poslednje vreme sve veći broj ljudi na Zapadu počinje da shvata da taj put ne može da dovede do onog ishoda koji oni priželjkuju.

Upitan o angažmanu proevropske opozicije, koja je uložila mnogo energije da Evropskom parlamentu predstavi šta se dogodilo na izborima u Srbiji, on je istakao da su predstavnici koalicije Srbija protiv nasilja postigli na evropskom nivou veliki uspeh i izazvali veću pažnju nego što je to bilo ko mogao da očekuje.

To zaslužuje iskrenu pohvalu, kao i njihov nastup na panelu koji je prethodio sednici Evropskog parlamenta, kada su mogle da se čuju odmerene i ubedljive poruke većine predstavnika proevropske opozicije, istakao je Protić.

Veoma prijatno iznenađen većinom njih, on misli da su se pred Evropljanima pokazali u najboljem svetlu i da zaslužuju da im se kaže „kapa dole“.

Upitan o ambijentu u kojem je počelo konstituisanje Skupštine Srbije,  on je naglasio da je veliko pitanje da li je srpski parlament ikada u moderno doba dostigao onaj stepen dostojanstva koji zaslužuje, jer nije bilo volje da postane ono što zaista treba da bude. 

„I ovo ponašanje takozvane parlamentarne većine, i to smo videli u prošlosti. Za njih nema dna u zloupotrebi i brukanju, i sopstvenom i Narodne skupštine, dok se opozicija ponašala iznuđeno“, ocenio je Protić. 

Povodom zahteva opozicije da republički izbori budu poništeni, on je rekao da ne treba ništa očekivati od Ustavnog suda, imajući u vidu stanje u pravosuđu, a da će eventualno ponavljanje izbora u Beogradu zavisiti od procene aktuelnog režima.

Da li će mu više odgovarati da ne bude formirana većina, pa da se ide na izbore i na taj način donekle neutrališu negativni efekti rezolucije Evropskog parlamenta ili će procenti da je dovoljno moćan da sa tankom većinom od jednog ili dva odbornika drži vlast u Beogradu, obrazložio je Protić.

U tom kontekstu, on je primetio da je konstituisanje Skupštine Beograda zakazano posle rezolucije Evropskog parlamenta, dok je sednica Narodne skupštine Srbije bila pre izglasavanja te rezolucije.

Upitan da li su realne najave predsednika Srbije da će novi parlament i vlada imati pun mandat, on je odgovorio da se Vučiću sada verovatno tako čini i da bi voleo da njegova vlast traje još četiri godine, a da li je to realno i šta će doneti budući dani „to ne znamo ni vi ni ja, a on zna još manje“. 

Njegove procene su i ranije bile vrlo često pogrešne, a sklon je i tome da svoja uverenja, iskaze i obećanja zaboravlja i poništava, ocenio je Protić, koji se ne bi mnogo oslanjao da Vučićeve najave, jer smatra da on toliko mnogo govori da njegove reči nose vrlo malo ozbiljnosti i nemaju više nikakvu težinu.

Protić je, komentarišući vanrednu sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu i nastupe Vučića i Aljbina Kurtija, ocenio da su oni slični i u pogledu infantilnosti i u pogledu uskogrudosti i u pogledu tvrdoglavosti, ali da to nije opravdanje za Srbiju. 

Kako god okrenete, objasnio je on, „Kosovo je mlad politički sistem, da ne upotrebim neki teži izraz, i u takvim uslovima nedovoljna zrelost bi mogla možda lakše da se razume“. 

„Ali za jednu zemlju, jedan narod, koji imaju dugu tradiciju i dugu istoriju i mnogo štošta u njoj što je vredelo, način na koji se ponaša njen predsednik je bruka i sramota, da izvinite“, smatra Protić.

On misli da je spor o ukidanju upotrebe dinara na severu Kosova „isfabrikovana stvar sa obe strane“. 

„Isfabrikovana iz Prištine, koja od početka vodi kapricioznu politiku, dokazujući i sebi i drugima da je suverena na svojoj teritoriji, pa onda koristi sve što joj stoji na raspolaganju i to nekad deluje tragikomično“, konstatovao je Protić.

On, međutim, kao tragikomičnu vidi i reakciju Beograda, „jer se od jednog pitanja koje u stvari nije suštinsko pravi problem nesagledivih razmera, što je bio slučaj i sa tablicama“.

Tako je i sada sa valutom. To nisu suštinska pitanja, ponovio je Protić, ali su vrlo zgodna da se i jednoj i drugoj javnosti, i onoj na Kosovu i ovoj u Srbiji, utrapi jedan potpuno nebitan momenat, kao tema nacionalnog i državnog identiteta. 

Kako je precizirao, Priština evropsku valutu proglašava za nacionalnu i preko toga hoće da dokazuje svoj suverenitet, a Srbija insistira na tome da Srbi na Kosovu budu plaćeni u dinarima, a dobar deo svojih obaveza moraju da plaćaju u evrima.

Upitan o riziku da Srbija, umesto subjekta na međunarodnoj sceni, postane objekat u odnosima velikih sila, Protić je ocenio da je „ona već objekat“, budući da je od početka jugoslovenske krize do danas samo odgovarala na pitanja da li prihvata ili ne prihvata ono što joj neko drugi smisli i predloži. 

Teško je predvideti kuda će Srbija ići u budućnosti, rekao je Protić, kojem deluje da će vlast u vrlo brzom protoku vremena morati da se opredeli za jednu ili drugu stranu i da u ovakvom položaju između dve vatre neće moći da opstane, a da ne trpi ogromne posledice i sa jedne i sa druge strane. 

On ne misli ni da je „ona druga strana“ zadovoljna ovakvom politikom koja se vodi u Srbiji, uveren da se u Moskvi ne gleda najblagonaklonije na ponašanje predsednika Srbije i njegove vlasti.

Upitan da li je veliki publicitet koji su provladini mediji dali intervjuu Karlsona Takera sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pokazatelj da Srbija opet priziva Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, on je ocenio da je takav odnos naivan. 

Prema njegovom mišljenju, u Srbiji postoji predrasuda o tome kako je Tramp bio i kako će biti naklonjeniji Srbiji, nego što je demokratska administracija.

Kako je napomenuo, to je naivno i nezrelo tumačenje svetskih odnosa i karaktera vlasti u Americi, u koje mogu da veruju samo naivni i neuki ljudi. 

Dolazak Trampa, ukoliko bi dobio izbore u SAD, imaće mnogo više posledica na unutrašnje stanje u Americi, nego što će doći do neke dramatične promene na međunarodnom planu, zaključio je Protić. (kraj) def