03. 03. 2024

Samovlašću nema mesta

U izveštaju ODIHR jasno stoje naznake o neregularnostima koje su nezamislive u fer i slobodnim izbornim sistemima, izjavio je u intervjuu FoNetu stručnjak za ljudska prava i bezbednost Saša Janković i ocenio da se politici stabilokratije nazire kraj, iako Zapad još nije spreman da probuši balon odnosa sa zvaničnim Beogradom.

Ko zaista želi da čita, u izveštaju može da vidi da izbori u Srbiji nisu bili fer i slobodni, ali to niko od zvaničnika Evropske unije (EU), Saveta Evrope ili OEBS, pošto je ODHIR deo OEBS, nije na takav način jasno rekao, ukazao je Janković u serijalu Kvaka 23.

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ako bi neko od njih to rekao, možda bi se probušio balon kakvih-takvih odnosa evropskih institucija i zvaničnog Beograda, a „oni to još nisu spremni da urade“.

On misli da za to ima više razloga, među koje je ubrojao i taj što se kao alternativa vlasti još nije nametnula jasno definisana politička opcija, pa kod zapadnih partnera postoji određena doza neizvesnosti šta bi se desilo posle kraja vlasti Aleksandra Vučića. 

Na opasku da se, uprkos tome, stiče utisak da politici stabilokratije ističe rok trajanja, Janković je rekao da je to za njega nesporno.

Kako je obrazložio, postalo je jasno da su korisnici stabilokratije taj režim iskoristili da naprave autokratske vlasti, delegitimizuju opoziciju, potčine medije, ekonomske tokove preusmere u svoju korist i zloupotrebe tajne službe.

Ipak, i tome ima kraja i taj kraj se nazire, naglasio je Janković, uveren da je sada svima jasno da je stabilokratija na duži period postala ogromna pretnja demokratiji.

On je potvrdio da se, posle izbora, politička kriza internacionalizuje i ukazao da „Srbija kao da ponovo ulazi u matricu iz koje jedva da je izašla, ako je uopšte i izašla, nakon Miloševića“.

Ponovo počinjemo da bivamo loš primer u svetu, ali posledice toga neće snositi samo oni koji su ih izazvali, a to su nosioci vlasti, već ta vrsta stigme polako pada na svakoga od nas, smatra Janković.

Ako smo već saglasni da građani nisu u situaciji da slobodno biraju svoju vlast, onda ne treba ni da snose sankcije zbog svoje vlasti, poručio je Janković i dodao da nije posao opozicije da preti prekidom evropskih integracija.

Ako bude loših posledica po Srbiju, onda će i svi građani to osetiti, predočio je on i primetio da je samo od predsednika Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića čuo da u evropskim institucijama ne treba pričati o sankcijma.

Na primedbu da su takva upozorenja stigla iz same Evrope, Janković je uzvratio da oni imaju pravo da upozoravaju na to , jer se režim ne ponaša po pravilima EU, iako tvrdi da hoćemo u Evropu.

On negira tumačenje da se iz njegovih reči može steći utisak kako u odnosima sa EU stvari prevashodno zavise od opozicije.

Ne može, međutim, da vidi nijedan razlog zašto bi neko, a posebno onaj ko predstavlja političku alternativu vlasti, očekivao nešto dobro od eventualnog prekida evrointegracija, jer bismo svi to osetili na svojoj koži.

Upitan kojim će putem zemlju povesti nova vlada, na čelu sa Vučićem, kao njenim dirigentom, on je kurs spoljne politike Srbije uporedio sa pokušajem da se uhvati vlažna riba.

To nije ni politika neutralnosti, ni politika nesvrstanosti. To je politika svima sve u momentu kad se mora. Pridruživanje EU realno nije prvi spoljnopolitički prioritet vlasti, naglasio je Janković.

Kada bismo se zaista pridruživali EU i pokušali da primenimo sva pravila koja tamo postoje, onda 70 odsto ljudi iz vlasti ne bi moglo da obavlja funkcije koje obavlja, a mnogo njih bi se našlo i iza rešetaka, rekao je on i predvideo da će Srbija zato „nastaviti da ide putem kojim ide, ako je to uopšte put“.

Nema principijelnosti, niti jasnog stava čemu država stvarno teži, već se prilagođava od momenta do momenta, od toga šta će biti u Americi ili kako će se završiti agresija Rusije na Ukrajinu, rekao je Janković.

On je konstatovao da Vučić hoda po ivici dva žileta, noseći Srbiju sa sobom, jer je mnoge stvari obećao i na jednoj i na drugoj strani.

„Mi šta god ko god traži, to i dobije. Tako završavamo i sa Kosovom“, ocenio je Janković i dodao da, gledajući realnu sliku, „ne zna čemu pregovori s Kosovom više i služe, izuzev pitanju formalnog priznanja“. 

Prema njegovom viđenju, sve drugo Srbija je dala, a nije dobila ništa za Srbe, za svoju državnost, za svoje državno dostojanstvo, a pre svega za te ljude dole, „a čak nismo uspostavili ni korektne odnose s vlastima u Prištini“. 

„Ne znam, nažalost, u čemu se u realnom životu više ogleda državnost Srbije na teritoriji Kosova. Drugi vode taj proces, dakle Srbija je stalno na začelju i stalno reaktivno deluje“, smatra Janković.

Kako je opisao, „stalno se bori protiv nečega, na kraju da i to još mnogo više nego što je traženo na samom početku, umesto da smo, kao što je bilo predloga, mi imali inicijativu“. 

„Ali kako da je imamo, ako realno niko ne može da vas uhvati ni za glavu ni za rep šta vi stvarno hoćete“, rekao je Janković.

Na pitanje o uticaju duboke države i tajnih službi na vođenje državnih poslova, on je podsetio da po Ustavu Srbije politiku vodi Vlada Srbije, ali da to u praksi zvuči ili infantilno ili ironično.

Kad kažemo duboka država, mislimo na ljude i strukture iz senke, bez formalnih prava, ovlašćenja i legitimiteta da donose kapitalne odluke, a oni to ipak rade, bez demokratskog nadzora i odgovornosti, precizirao je Janković. 

Prema njegovom mišljenju, i sam Vučić ne krije da potpuno i otvoreno krši Ustav, iz čega proističe da u stvarnosti prvi član zapravo glasi da vlast radi šta hoće, a u drugom piše – pa šta.

Odluke se ne donose u Narodnoj skupštini, već na nekim drugim mestima, „ne samo u Srbiji, već za Srbiju i u inostranstvu“, smatra Janković i ukazuje i na zloupotrebu tajne službe.

Kako je obrazložio, ono što je nekada služba morala da radi tajno, neko je shvatio kao priliku da se bavi i opozicijom, svojim poslovnim poduhvatima ili ličnim problemima, koristeći iste te metode, ali i da se postara da građani nikada ne budu u situaciji da nekome drugom daju poverenje.

On smatra da građani imaju razloga da se plaše takve države, a vidi dva puta za izlazak Srbije iz sadašnjeg bezvazdušnog stanja - jedan je neki novi veliki incident, poput „Radoičićeve ekskurzije sa ljudima i oružjem“ na Kosovu, pa da to posluži kao neka vrsta otrežnjenja, dok je „drugi teži, ali bolji scenario“.

Takav scenario podrazumeva da što veći broj ljudi, bez obzira na propagandu i manipulacije, dobro razmisli kako stvarno živi i kako se oseća u sopstvenoj državi, objasnio je Janković.

Kako je naglasio, „potrebno je da u nama sazri svest da Srbija ipak može i da zaslužuje bolje od ove situacije, pa da preduzmemo nešto po tom pitanju, a u međuvremenu da izborni proces postane bolji reprezent stvarne volje građana“. 

Situacija je takva da će sutra neki komunalni policajac opaliti nekome šamar na tezgi, „kao što su policajci počeli redovno da šamaraju ljude“, a onda će se stvoriti milion ljudi na ulici, upozorio je Janković.

U ovako bolesnoj situaciji u društvu nikad ne znamo šta može da se dogodi. Ne treba nam to, ali on „ne vidi da se u vlasti razvija svest o tome“. 

S druge strane, Janković ne misli da je rasplet sadašnje situacije moguć u institucijama, jer su one zarobljene, dok u parlamentu ne mogu da se čuju razuman dijalog i stvarno sučeljavanje političkih mišljenja.

To ne znači da nasilnim putem treba da dođe do raspleta, „sačuvaj bože“, ali građani ipak imaju način da izraze svoju volju na miran i nenasilan način da bi vlast shvatila da samovlašću u Srbiji više nema mesta, zaključio je Janković. (kraj) def