17. 03. 2024

Nismo pčelinji narod

Dok vlast sa toliko ostrašćenosti govori o suverenosti Srbije koju pokušavaju da unište strane zle sile, istovremeno se, bez imalo zazora, uništava suverenost građana i to na najvažnijem mestu, kada izlaze da glasaju, izjavio je u intervjuu FoNetu akademik Vladimir Kostić, jedan od inicijtora ProGlasa.

Ukazujući da su decembrski izbori bili neregularni, on je u serijalu Kvaka 23, rekao da ne zna zašto bi učestvovao u narednim izborima, ako ništa od preporuka za fer i slobodne izbore ne bi bilo primenjeno.

Smatram da bi u što većem broju trebalo da izađemo na te izbore, ukoliko postoji izvesna i logična popravka izbornih uslova, objasnio je Kostić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Bez toga, kako je naglasio, mislim da bi to bila besmislena vrsta autožrtvovanja koja ne bi donela nikakvu korist, sem onima koji falsifikuju celu priču i koji bi mogli kažu „koliko puta treba da ponovimo da biste vi shvatili da vas narod neće“.

On smatra da su ljudi senzibilisani neshvatljivom navikom da će neko drugi doneti demokratiju i da će neko drugi doneti slobodu i normalan život. 

Plašim da ključ ipak ne može da bude na toj strani, jer taj drugi zapravo ne postoji, ocenio je Kostić, ali je istakao da je na tribinama ProGlasa u raznim gradovima Srbije primetio da se javila neka vrsta vrlo marginalnog optimizma.

On ne bi od toga pravio velike kaptializovane zaključke, ali se pokazalo da mi nismo pčelinji narod iznad koga stoji samo beskrajno usamljeni umorni, izranavljeni vođa koji će da nam govori kako i kuda treba da idemo. 

Nisam veliki optimista, ali će ideja promene ljudima ući u krvotok, ukoliko se dovoljno puta ponovi jedna vrsta zahteva i malih pobuna koje prave pojedinci, građanske grupacije i političke partije.

Neka vrsta male promene je već nastala, rekao je Kostić, ali je predočio da nije pitanje šta će dalje raditi opozicija i ProGlas, već šta ćemo svi uraditi.

Njega strašno nerviraju prijatelji koji tvrde da su ogorčeni i nezadovoljni, iako uopšte ne žive loše, ali nikada ništa nisu uradili da drugima bude bolje. 

Osvrćući se na odnos vlasti prema inicijativi ProGlas i poruke da su svi koji drugačije misle protiv države ili rešavanja problema Kosova, on je predočio da se Kosovo ne brani u Beogradu, već da se delom brani po celoj Srbiji, ali da se dominantno brani na Kosovu. 

U jednom trenutku sam 2015. godine glasno rekao ono što sam video, a danas to, kao de fakto poraz politike koju smo vodili, ponavlja svako drugi, konstatovao je Kostić i naglasio da to nije uradio niko iz ProGlasa.

On ne kaže da je mnogo koristan za Srbiju, ali da šteta za Srbiju sigurno nije, da ne govori o još 13 inicijatora ProGlasa, koje naziva dragim ljudima, mnogo značajnijim i uspešnijim od njega. 

Upitan o odnosu međunarodne zajednice prema Srbiji, Kostić je primetio njenu potpunu indiferentnost, jer ih više mnogo ne interesujemo.

Za razliku od onoga što nam svakodnevno serviraju kroz medije da smo tema sa kojom se političari bude na Zapadu, on se boji da više nismo ni u prvih deset tema, što je apsolutno deo izgovora vlasti da u politici ništa ne menja. 

Drugi deo izgovora je još fascinantniji, a to je da ćemo primiti Evropsku uniju (EU) u Srbiju, naravno kada ispuni uslove koje ćemo mi postaviti, ocenio je Kostić, koji je razočaran činjenicom da smo, kao kolektivitet, izgubili sposobnost da čitamo realnost.

Prema njegovom viđenju, duboko verujemo da se oko nas okreću svi evropski problemi, ne shvatajući da polako prestajemo da budemo i periferija.

Posledice neprihvatanja realnosti će biti strašne, predvideo je Kostić i ocenio da odluka vlasti nije u pravcu EU.

Kako je ukazao, ovde se vodi radi jasna, čvrsta, svakodnevna antireklama EU i  evropskih vrednosti, što vidi kao užasno, beznadežno, geostrateško opredeljenje za usamljenost.

Mi smo sada u situaciji geopolitičke usamljenosti koja ne može da izađe na dobro. Kao da primoravamo ljude oko sebe da nas dožive kao neprijatelja, upozorio je Kostić. 

Upitan o odnosu ProGlasa i opozicije, on je odgovorio da nikakvih političkih dogovora nije bilo, negirajući da je ova inicijativa neka vrsta građanske imitacije Srbije protiv nasilja.

ProGlas je možda jedna od poslednjih varijanti spontanosti, koju mi sada kao bumerang osećamo u sopstvenom delovanju.

Radi se o građanskoj improvizaciji koja nije organizovana, ali je iskrena i možda je to za ovaj trenutak i najvažnije, naglasio je Kostić.

Upitan o odnosu opozicije prema toj građanskoj improvizaciji, Kostić je uzvratio da su je  prihvatili kao neku vrstu korisnog ortopedskog pomagala. 

Svestan da ovo što govori nije u punoj meri korektno, Kostić je rekao da „nije siguran da su i oni sigurni u ono što govorimo, a to je da smo apsolutno nezainteresovani za podele vlasti, podele moći i buduće funkcije“. 

Kako je protumačio, možda postoji izvestan zazor, ali kako vreme prolazi mislim da se stvari u razgovorima relaksiraju i da oni shvataju da u nama imaju samo neku vrstu modela koji smo nazvali zabrinuti građani. 

Zbog takve vrste prilično benignog istupanja, iz krugova vlasti je krenula kanonada napada, koji su već prešli na stranu nepristojnosti u pokušaju da nas uguraju u zamišljene matrice tipa samozvana elita, ocenio je Kostić. 

Da li ste ikada čuli od mene da sam za sebe rekao da sam intelektualac, da sam elita? Ja sam penzionisani lekar i ništa više, ali tom penzionisanom lekaru, kako je poručio, niko ne može da oduzme pravo da razmišlja o ovoj zemlji u kojoj će, nadam se, živeti i moja deca i moji unuci.

Kostić ističe i da sam nema nikakve političke ambicije i objašnjava da je njegova priroda u politici  neupotrebljiva. 

Podseća da je neku vrstu političnosti, tokom osam godina predsedavanja Srpskom akademijom nauka i umetnosti, pokušao da sprovede i da je tome parcijalno uspeo, u mnogo čemu i nije, ali da je stekao zaista impozantan broj neprijatelja i protivnika. 

Upitan šta bi se u Srbiji promenilo ako bi vlast izgubila Beograd, on je odgovorio da bi se time moglo pokazati da u politici može drugačije, da je zaista moguće biti na usluzi građanima, da bi se verovtno artikulisali i neki novi lideri, neke nove fizionomije i sposobni ljudi.

Nisam ciničan, ali mislim da bi to bilo jako dobro i za one koji su na vlasti u Republici, jer bi makar na jednom mestu imali neku vrstu kontrapunkta, što i jeste suština demokratije, objasnio je Kostić. 

Procenjujući ishod izbora u Beogradu 2.juna, on je rekao da nema luksuz pesimizma, iako mu je u ovom trenutku bliži nego bilo šta drugo, i pozvao sugrađane da ispune svoju građansku dužnost i kažu šta misle. 

Ne može Srbija da bude privatna prćija pojedinaca ni sa jedne, ni sa druge strane. Dajte da mi kažemo šta hoćemo, pozvao je Kostić.

Ako se to njemu ne bude svidelo, baviće se filatelijom, numizmatikom ili negovati kanarince, jer ne mora on da bude „neko ko umišlja da zna šta je najbolje za Srbiju“. 

U ovom trenutku, međutim, ako bi ishod bio 1-0-2, neka bude nula. Hajde da bacim malo svetla u smislu optimizma, 0 sa šansom da pređe u 2, zaključio je Kostić. (kraj) def