24. 03. 2024

Tradicija nasilja

Većina uvek hoće da bude nasilna i da stvari rešava silom kada nema argumenata, izjavio je u intervjuu FoNetu advokat Sead Spahović, koji je upravo nedostatkom argumenta objasnio ponašanje vladajuće većine u Skupštini Srbije.

On je, međutim, u serijalu Kvaka 23 podsetio da je u prošlosti u parlamentu bilo i gorih stvari, počev od toga što je 1928. Puniša Račić ubio trojicu Hrvata, pa sve do iznošenja Šešelja iz skupštinske sale, polivanja vodom Radomana Božovića ili gađanja Nataše Mićić.

Da li su radikali doneli bilo šta osim nasilja i patriotizma, upitao je Spahović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i ocenio da je ponašanje većine sada u parlamentu odraz te nasilne tradicije.

Biće ovog društva je nasilje, ukazao je on i konstatovao da su radikali od SPS preuzeli nasilničku politiku.

To se, međutim, narodu sviđa, narod to voli da gleda više nego rijaliti, ocenio je Spahović i predočio da ovde važi zakon jačeg, kao u savani. 

Ovde čovek koji nije u stanju sam da se brani, nema nikakve šanse. Mora da ćuti, ukazao je on i napomenuo da su pretnje, zastrašivanja i nasilje ozbiljan zanat u koji se dobro razumeju oni koji su pod kontrolom službe ili neke druge frakcije vlasti. 

Tu postoji kontinuitet koji traje više od  30 godina, rekao je Spahović, saglasan da je u vreme Zorana Đinđića postojao pokušaj diskontinuiteta, ali je podsetio i na to da je čovek koji je pucao u premijera izjavio na saslušanju da nije kriminalac, već vojnik koji izvršava naređenja.

On smatra da je u Srbiji promena ipak moguća, samo da je pitanje kakva i koliko duboka promena, jer „sve dok je ova vlast legitimna, sve dok narod ovo traži, možete samo da dobijete Marka umesto Janka“.

„Da ova vlast nije legitimna, nju bi narod na silu srušio. Ali ne, ta vlast ima podršku naroda u Srbiji“, uveren je Spahović.

„Možda u Beogradu nema većinu i verovatno da nema, ali u celini u Srbiji, oni imaju legitimitet“, ponovio je on, ali je naglasio i da vlast nema legalitet.

Legalitet nije svojstvo ove vlasti, „oni se sprdaju sa Ustavom i zakonima, to je bez ikakve diskusije, ali narod ne traži zakonitost u radu državnih organa, niti poštovanje Ustava i zakona“, ocenio je Spahović.

Prema njegovom viđenju, vlast radi ono što narod traži, ispituje javno mnjenje svaki dan i neće da uradi nijednu stvar zbog koje bi izgubila glasače. 

Osvrćući se na ponašanje sudija i tužilaca u svetlu mnogobrojnih afera i skandala, on je istakao da je dobro što su sudije i tužioci počeli javno da govore, ali je za tužilaštvo rekao da  je katastrofa. 

Naše tužilaštvo je napravljeno po ugledu na Sovjetski Savez, na tužilaštvo Višinskog, kao neka vrsta mača partije. Ovo tužilaštvo sada, to je ono tužilaštvo iz 1936.godine, uporedio je Spahović.

Spahović predviđa da će aktuelni saziv parlamenta izdržati ceo mandat, uz objašnjenje da „nema ko da ih skloni“.

Prema njegovom tumačenju, „ova vlast tako čvrsto stoji, da bi oni mogli i da uhapse nekog ministra, a da ne rizikuju pad vlade ili tako nešto, da bi oni mogli da potpišu i priznanje Kosova i da ne bi bilo ništa“. 

On ne veruje da politička kriza može da se reši u institucijama, zato što krvotok društva ne ide kroz institucije, ali misli i da ovde nema punokrvne opozicije i da je narod korumpiran. 

U opoziciji su 95 odsto svi ideološki isti. Samo što jedni žive bolje, a drugi lošije. Ideologija je u ovom društvu već 30 godina ista, tvrdi Spahović.

Ali mi od opozicije očekujemo promene, a ne od vlasti. Očekujemo da opozicija pobedi, da opozicija nešto uradi, a ne vlast, naglasio je on i istakao doprinos građanskih inicijativa i pokreta, mada im je prigovorio što se distanciraju od politike. 

Srbija nema građansku klasu i nema građansku opoziciju, ni levu, ni desnu. Ove stranke koje su proevropske, koje hoće u Evropu, što ja pozdravljam, one u suštini nisu građanske, ocenio je Spahović.

Unutar Srbije protiv nasilja imate evroskeptične partije i lidere koji su protiv Evropske unije (EU) i ulaska u EU, ilustrovao je on i naglasio da to ne može da bude građanska stranka.

Upitan da li međunarodna zajednica ima interesa da ovde dođe do promena, Spahović je odgovorio da je to više pitanje za političke analitičare, ali je konstatovao da je Srbija „uz Ruse i uz Putina koji rastura Ukrajinu“. 

Prema njegovom viđenju, „to što smo se mi izjasnili da osuđujemo rusku agresiju na Ukrajinu, to je sitnica, to je smešno, ovde je Bocan Harčenko važniji od premijera, on je drugi, treći čovek u državi“. 

Na pitanje da li to znači da je i Srbija protiv nasilja za Putina, on je uzvratio da ta grupacija nije jednolična, ali da i u njoj ima onih koji su za rusku stranu.

Upitan o odnosu EU prema Srbiji, on je odgovorio da Unija hoće da nas primi, ali da ne može da nas preformuliše da ispunimo uslove, koje mi ni ne možemo da ispunimo, a jedan broj uslova i nećemo da ispunimo.

„Ali znate šta, kada bih ja bio čovek na vlasti koji kalkuliše, voleo bih da Srbija bar 200 godina bude kandidat za EU, jer bi to bilo međuvlašće, bez zakonitosti i tu može da se radi šta hoće“, rekao je Spahović.

„Kada nisi kandidat, ne dobijaš pare. Idi traži od Lukašenka, a kada uđeš u Uniju, opet nema kombinacija. Za vlasti je taj interregnum idealan i zato im odgovara da doživotno budemo kandidati za EU“, smatra Spahović.

Njemu se čini da Evropa pravi grešku što čeka da Srbija ispuni uslove i poručuje da bi „trebalo bez kriterijuma da prime i nas i Kosovo, sve to što mogu da prime - da prime, pa da nas tamo šteluju“, posebno zbog „strašne unutrašnje gangrene“ koja dolazi od Rusa i „razjeda Srbiju iznutra“.

Na pitanje da li bi Unija tako trebalo da postupi čak i protiv volje naroda, Spahović je odgovorio potvrdno i zaključio: „Ovde je samo dobro ono što narod neće“. (kraj) def