12. 05. 2024

Neoradikalna politika

Zbog očigledne nedoslednosti u spoljnoj politici, Srbija nema kredibilitet u međunarodnim odnosima, smatra nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, dok novinarka lista Danas Safeta Biševac ocenjuje da naša spoljna politika nije konzistentna, već šizofrena.

Ona je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenila da Srbiju i njenog lidera niko ne shvata ozbiljno, imajući u vidu da država koja je kandidat za članstvo u EU odbija sve sugestije Brisela, odbija da svoju spoljnu politiku prilagodi spoljnoj politici Unije, a onda se okreće Kini ili Rusiji, i razmišlja o članstvu u BRIKS. 

”Spoljna politika Srbije u stvari je preslikana unutrašnja politika - catch all politika, u kojoj je Aleksandru Vučiću i njegovoj stranci svejedno ko je iz kojeg političkog miljea, jer su oni otvoreni za sve i prihvataju sve", objašnjava Biševac. 

Istovremeno, Đukić konstatuje da se regresija na unutašnjem planu, odmah odražava i na spoljnopolitičkom i napominje da Srbija na oba ima neoradikalnu politiku. 

”Onog momenta kada je Srbija počela da pravi otklon od demokratskog puta, od demokratskih izbora, od međunarodne saradnje, od evropskih standarda i evropskih vrednosti, došlo je do pomeranja i u unutrašnjoj, i u spoljnoj politici”, predočio je Đukić.

Kako je rekao FoNetu, zbog toga smo sada udaljeniji od integracije u EU, nego kada smo pošli na taj put. 

Đukić je u razgovoru sa Tamarom Skrozza ukazao da je u spoljnoj politici nemoguće imati više prioriteta, i da je neophodno da se izabere da li će prioritet biti Evropska unija, Kina ili Rusija.

”To nešto što je nemoguće, pokušava srpska politika i zato udara u zidove, u prepreke, zato ne može da rešava nijedan otvoreni problem koji ima sa svojim okruženjem”, naglašava on. 

Po njemu, poseta Si Đi Pinga predstavlja preokret srpske politike ka ”istočnom vektoru” i nekoj vrsti unije između Srbije i Kine.

”Taj kopernikanski obrt teško da proizlazi iz racija, a to i jeste problem, što srpsku politiku vode emocije”, ocenjuje Đukić.

Vučić uvek govori ono što voli da čuje njegov sagovornik, primetio je on, uveren da će predsednik Srbije već prvom sledećom prilikom, u susretu s liderima Rusije, evropskih država ili SAD, ”pokušati da se prebaci na drugu obalu reke”. 

I Biševac smatra da je, posle posete kineskog predsednika, značajno ojačao stub saradnje s tom zemljom, a da su istovremeno oslabili stubovi saradnje sa Zapadom. 

Ona misli da je Beograd u ”niskom startu” da se preorijentiše na stranu koju analitičari vide kao buduću glavnu silu sveta. 
Biševac pritom ističe da moramo da sačekamo rezultate izbora za evropske institucije i eventualnu pobedu Donalda Trampa u SAD. 

”Ako dođe do promena u Briselu i u Vašingtonu, Vučić će se hvaliti time da se pokazalo kako je njegova spoljna politika vrlo uspešna", predvidela je ona.

Sagovornici FoNeta saglasni su u oceni da se Srbija nalazi u kolonijalnom položaju. 

”Mi smo sve prodali, sve je tuđe, a to je isti odnos kao što je bio odnos kolonijalnih sila, metropola i imprerija prema afričkim državama”, navodi Đukić, pozivajući se na činjenicu da je Srbija jedina zemlja na svetu koja dozvoljava izvoz bakra i zlata. 

On još kaže da tri kineske firme koje su kupile borske rudnike i rudnik zlata jesu najveći srpski izvoznici, ali da one izvoze na račun Kine i precizira da je, od 35-36 milijardi spoljnog duga, čak 18 milijardi dug Kini. 

"I posetu kineskog predsednika Srbiji treba shvatiti kao otvoren račun da se Srbija može zaduživati kod Kine koliko god, što za Kinu nije problem, ali jeste problem za nas", upozorio je Đukić i upitao "kako ćemo mi to vratiti?” 

S druge strane, Biševac ističe da Srbija treba da sarađuje s Kinom i Rusijom, ali naglašava da joj je mesto u Evropskoj uniji (EU). 

”Srbija godinama živi tako što pljuje EU, kritikuje Zapad, ali živi od donacija koje stižu uglavnom iz Brisela i Vašingtona, dok donacije iz Moskve i Pekinga baš i ne stižu. Odatle dolaze samo krediti”, zaključila je Biševac. (kraj) zvs/ts