12. 05. 2024

Zemlja Potemkinovih sela

Integracija u Evropsku uniju (EU) jedini je način da Srbija opstane kao država i kao društvo, ocenio je u intervjuu FoNetu predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović i upozorio da spoljna politika vrludanja i sedenja na više stolica utiče na gubitak poverenja.

Vreme je za buđenje, prepoznavanje trenutka u kojem se nalaze svet i Evropa i mnogo racionalnije sagledavanje strateške budućnosti Srbije, rekao je on u serijalu Kvaka 23 i naglasio da je koncept zajedničke budućnosti sa Kinom umnogome sporan.

Ovakvi potezi mogu biti sagledani kao otklon od evropskih integracija, upozorio je Majstorović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i ukazao da su vrednosti koje definiše Komunistička partija Kine dijametralno suprotne demokratskim vrednostima. 

On misli da autoritarni režimi počivaju na stalnim krizama i konstatuje da projektovanje potencijalne krize sa zapadnim partnerima predstavlja autolegitimizaciju značaja autoritarnog lidera i dizanje vlastitog ugleda u društvu, ali i odnosima sa zapadnom porodicom.

Kako je precizirao, istovremeno mu podižu i cenu u rešavanju kriznih pitanja u odnosima Srbije i EU, prevashodno u vezi sa Ukrajinom, ali i dijalogom sa Kosovom i nekim regionalnim pitanjima.

Napominjući da autoritarni režimi počivaju na strukturi obrnute piramide i da je u centru svega jedan čovek, on je ukazao da je to nestabilan sistem i da je veoma pogrešno insistirati na potenciranju stabilnosti kao vodeće paradigme u odnosima sa EU.

Prema objašnjenju Majstorovića, ovo nije stabilnost zasnovana na demokratskim principima i demokratskim institucijama, nego stabilnost koja je uslovljena autoritarnom politikom jednog čoveka, a ona u svojoj suštini nije stabilna, niti projektuje stabilnost.

On smatra da u evropskoj i svetskoj javnosti postoji percepcija da sed režimu u Srbiji ne može verovati i da se veoma teško sarađuje sa njim.

Ako ne pripadamo zapadnoevropskom vrednosnom krugu, onda se ozbiljno postavlja pitanje kakva je budućnost ove zemlje i kakva je budućnost ljudskih prava i prava svih nas kao građana u takvoj državi, poručio je Majstorović.

Instirajući na tome da se ne radi o evropskim, već o univerzalnim vrednostima sadržanim u međunarodnim dokumentima, ali i Ustavu Srbije, on je ukazao na očiglednu nameru vlasti da sistemski utiče na stavove građana i da ih odvoji od onoga što je jedini put ka njihovoj stabilnoj budućnosti.

Usudio bih se reći da je ulazak Srbije u evropsku porodicu pitanje političkog, ekonomskog, socijalnog i bezbednosnog opstanka ovog društva i ove države, naglasio je Majstorović i konstatovao da aktuelna vlast od 2012.godine kreira antizapadnjačko raspoloženje.

Upitan o spoljnopolitičkom kursu nove Vlade Srbije, on je odgovorio da njen sastav i neki njeni potezi umnogome zbunjuju međunarodne partnere i izazivaju nepoverenje, ali da, nažalost, na neki način izlažu i podsmehu čitavu zemlju.

Povodom ulaska u Vladu Aleksandra Vulina i Nenada Popovića, koji su na spisku američkih sankcija, Majstorović je ocenio da je definitivno otklon od evropskih inegracija kada „vi namerno stavljate osobe koje su izričito i javno protiv pristupanja EU i koje promovišu neke nacionalističke ili velikosrpske koncepte“.

Iz druge perspektive, to je i nastavak politike sedenja na više stolica, što se takođe može prihvatiti sa podsmehom, rekao je Majstorović, ali je naglasio i da ne pripada onima koji smatraju da je ruski uticaj u Srbiji svemoguć.

On misli da Rusiju ovde ne promovišu nekakvi špijuni ili medijske postaje, već da su ti sadržaji generisani unutar zemlje, jer „neko“ ima interes da stvori atmosferu da je ovde ruski interes toliko uticajan.

Kako je objasnio, na taj način opet sebe nastoji da samolegitimiše prema zapadnim partnerima i kaže da bi ovde, da njega nema, zemljom verovatno upravljala ruska ruka. 

„Dakle, živimo u jednoj zemlji Potemkinovih sela, gde je sve privid i gde jedan fenomen može biti sagledavan iz barem tri dimenzije“, naglasio je Majstorović.

Upitan o ruskom uticaju u Republici Srpskoj, on je odgovorio da je odnos Milorada Dodika sa Vladimirom Putinom „mnogo iskreniji i mnogo srdačniji, nego što je to odnos ruskog predsednika prema predsedniku Srbije“. 

Zato predsednik Srbije ima nezahvalan posao i veliku odgovornost da „zadrži vlast Republike Srpske u okvirima Dejtona", rekao je Majstorović, koji misli da je pitanje na šta bi Bosna i Hercegovina (BiH) danas ličila da nema „zrna racionalnosti“ u poziciji Srbije prema celovitosti BiH.

Naglašavajući da Srbiji ni na koji način ne ide u korist bilo kakva eskalacija potencijalnih sukoba u BiH, on je, s druge strane, primetio da Zapad, zbog geopolitičkih oklonosti, pokazuje strpljenje prema rukovodstvu u Beogradu u procesu dijaloga sa Prištinom.

Majstorović je, međutim, svestan da se vlastima Srbije još od 2012.godine ne žuri, ne samo kada je Kosovo u pitanju, nego i evrointegracije i da je za njih održavanje statusa kvo i balansiranje između članstva u dobijanja sredstava EU najoptimalnija opcija, „minus one reforme koje je potrebno sprovesti“.

Na duži rok, kako je upozorio, to je pogubna strategija za opstanak ovog društva i opstanka države, koja će se u „takvim uslovima verovatno u jednom trenutku, usled atrofije političkog sistema, moguće i urušiti“. 

Upitan o riziku vanistitucionalnog raspleta krize, Majstorović je uzvratio da građanska neposlušnost postaje realna opcija, kada urušite sve demokratske institucije, dijalog dislocirate iz demokratskih institucija i kada ulica preuzme diktat.

Uveren da u ovom trenutku nismo blizu takvog scenarija, on je ocenio da je Narodna skupština prava arena u kojoj bi politička borba i političko nadmetanje trebalo Srbiju da vrate u demokratsku normalnost.

„Demokratske promene neće doći preko noći, neće doći spolja, neće doći revolucijom, već  dijalogom i kreiranjem zakonskih i institucionalnih rešenja kojih će sadašnja vlast u jednom trenutku morati da počne da se pridržava, verovatno uz podršku partnera spolja“, smatra Majstorović.

Ako među zemljama kandidatima izostane usaglašavanje sa spoljnom politikom EU ili neka od njih zaostane u ispunjavanju demokratskih principa vladavine prava i podele vlasti, onda će Unija prozvati autokrate i te države prestati da finansira kroz instrument Plana rasta, predvideo je Majastorović.

Kako je protumačio, Srbija u jednom od scenarija, postižući istorijski sporazum sa Kosovom o normalizaciji, zaista preuzima ulogu lokomotive i povlači čitav region, verovatno i Moldaviju za sobom, i kreira grupu koja bi do 2033. ili 2034.godine mogla da bude u okviru EU.

Po drugom scenariju, Srbija bi zbog neispunjavanja preuzetih obaveza ušla u drugu klasu kandidata za članstvo u EU, rekao je Majstorović.

Prema njegovom objašnjenju, u tom slučaju bi Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, možda i Moldavija, bili u prvoj grupi za ulazak u članstvo EU.

Na taj način EU bi suzila rizično područje na BiH, Srbiju i Kosovo i ostavila ih da razmisle da li žele da sustignu ovu prvu grupu ili će se odlučiti da budu izolovani u odnosu na ono što je  zajednička budućnost evropskih zemalja, zaključio je Majstorović. (kraj) def