09. 06. 2024

Ostavinska rasprava

Kanonada i baraž koje su opozicione stranke upućivale jedne drugima, ubili su i ono malo nade među opozicionim biračima, smatra novinar Radara Stefan Slavković, dok književnik Gojko Božović kaže da sledi period ”ostavinske rasprave” među bivšim partnerima u opoziciji, što nije dobro.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet naglasio da bi za razrešenje krize između stranaka, ali i krize poverenja između opozicije i opozicione javnosti, bilo bolje da se taj period što pre okonča, da padne što manje reči, i da se stranke suoče sa svojom odgovornošću za odluke koje su donele. 

Božović je uveren da je motiv vlasti u proteklih šest meseci bila podela opozicije, kao i smanjenje javnog prostora za političko i opoziciono delovanje. 

”U toj atmosferi nepoverenja, vlast je pokušala da zaključi, zatvori, ograniči duboku političku krizu koja je kulminirala na izborima 17. decembra 2023”, ocenio je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.. 

Kako ukazuje, vlast je zauzela ogroman prostor koji joj u jednom demokratskom društvu ne pripada, a da bi se to suzbilo, svaki zahtev koji joj se uputi mora biti snažan, jedinstven i iskren. 

”Mislim da građani prepoznaju da često u tim zahtevima nema ni snage, ni strpljenja, ni iskrenosti, a da bi ljudi masovno učestvovali u društvenim promenama, oni moraju da veruju onima koji te promene zagovaraju, koji ih promene predlažu, koji ih vode”, objašnjava Božović. 

Uspeh grupa građana na nedavnim izborima on vidi kao rezultat nezadovoljstva birača zbog podela u  opoziciji, ali napominje da posle dobrih izbornih rezultata, te grupe moraju da odluče hoće li nastaviti s aktivističklm delovanjem, ili će se artikulisati u političke organizacije. 

Po njegovom mišljenju, kriza je ozbiljna u različitim segmentima društva, a postoji mnogo ljudi koji su se povukli iz javnosti, mnogo onih koji ne učestvuju ni na izborima, ni u građanskim pokretima, niti pokušavaju da artikulišu svoju volju i svoje nezadovoljstvo. 

To nezadovoljstvo Božović smatra za možda poslednju nit koja povezuje građane, koju bi trebalo artikulisati i pružiti ljudima perspektivu, vedrinu, veru i nadu, jer bez toga nema društvenih promena. 

”Ako verujemo da su promene moguće, promene će se i dogoditi”, poručuje on.

S druge strane, Slavković napominje da je frapantan nivo nekoordinisanosti opozicije u vrlo osetljivim okolnostima, ali i da je SNS toliko nadmoćan da mu - čak i kada se pristojan deo opozicione javnosti nada nekakvim promenama - treba vrlo malo da očuva i održi moć.  

”SNS je jedna vrlo široka interesna grupacija, a tajna Vučićeve vladavine i jeste to što je ljude oslobodio dostojanstva i objasnio im da je reč o interesu”, kaže on, uveren da će se ljudi sa svih nivoa SNS i ubuduće sećati gde su i zašto bili, šta su dali, a šta im je uzeto da bi bili tu. 

On veruje da je moguće da Vučić ode mirnim putem, na izborima, zato što je previše promućuran i promišljen, da bi sebi dozvolio da izgubi vlast na nasilan način. 

”Da je to moguće, mislim da bi se do sada i desilo”, navodi Slavković, ističući da Vučić ima preveliku podršku u inostranstvu, i da je prvi naš lider koji je shvatio da je veoma dobro piti vodu sa više različitih izvora. 

Po njemu, Vučić će, kada bude uradio sve što se od njega očekuje, dobiti zeleno svetlo da se skloni uz neku vrstu apanaže. 

”Ono čega se najviše plašim jesu kriminalni ešaloni u okviru i oko SNS, koji će veoma teško da podnesu gubitak moći i uticaja, što bi posle pada SNS mogao da bude i najveći bezbednosni problem”, upozorava Slavković. 

Kada je reč o opoziciji, njegov je stav da se „vođom postaje” i da zato niko ne može da imenuje ili odluči ko je vođa opozicije, ili različtih frakcija unutar nje. 

Slavković takođe ocenjuje da smo tokom prethodnih izbornih procesa imali ”ideološko čistilište”, a da 2022. prvi put dobijamo opoziciju koja ”kao da ne duguje nasleđu Demokratske stranke”.

Njegovo je mišljenje da nas poziv Save Manojlovića na ulične bokade i vraćanje mandata, dovodi ponovo u fazu u kojoj smo bili u januaru ili februaru, ali da je važno i šta je prethodilo toj inicijativi. 

Ako je između Manojlovića i drugih organizacija postojao dogovor da se to uradi, on smatra da je taj poziv bio smislen. 

„Ukoliko nije postojao, to se može tumačiti kao borba za poziciju, gde se Manojlović, koji u Beogradu trenutno ima veću podršku od donedavno najzastupljenijih opozicionih partija, uspostavlja kao neko ko će u budućnosti malo više da se pita”, zaključuje Slavković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts