16. 06. 2024

Veliko upozorenje

Desnica jeste ojačala, ali nema toliku moć i snagu u Evropskom parlamentu da bi mogla da zaustavi ili uspori neke procese, kaže Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike, dok predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko rezultat evropskih izbora vidi kao upozorenje, jer su desne snage koje su dobile na zamahu vezane za Moskvu.

Ona je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenila da je na delu revzija 90-ih godina i pokušaj Rusije da povrati svoju globalnu ulogu i dodala da je to na neki način agresija protiv EU. 

”Moskva smatra da je pojedinačno svaka evropska zemlja inferiorna u odnosu na Rusiju, a ovako, kao jedna organizacija koja deluje po određenim principima i sa određenim interesima, one izgledaju mnogo jače i zapravo je cilj da se njihova zajednica oslabi”, ukazuje Biserko.  

Srećom, pokazalo se da Evropa ipak ima neki svoj sistem i svoje vrednosti, istakla je ona i predvidela da će se spoljna politika EU menjati, ukoliko se pogorša situacija na Istoku i Rusija krene na još neku zemlju koja je u Uniji ili na njenoj granici. 

Njeno je gledište da Zapad u proteklih 15 godina nije bio dovoljno angažovan u regionu, da je  radio po inerciji i da su sve do rata u Ukrajini tolerisali zvanični Beograd i njegove aspiracije. 

Beograd još uspeva da balansira, ali se oslanja na Istok, gde i pripada po vrednosnom sistemu, protumačila je Biserko u razgovoru s Tamarom Skrozza. 

”Autoritarizam, kolektivizam, antizapadna pozicija jeste ono što najviše spaja Rusiju i Srbiju, a i te desne partije u EU koje su se sad profilisale zastupaju slične vrednosti”, kaže ona i napominje da će te stranke imati mnogo restriktivniji stav prema proširenju. 

Po njoj, pobeda desnice nije se desila onako kako je Beograd očekivao. 

”Sada se čeka pobeda Trampa, što bi, navodno, omogućilo Srbiji da realizuje svoje aspiracije  vrlo belodane u deklaraciji sabora, patetičnoj predstavi u Generalnoj skupštini UN i lažnoj interpretaciji Rezolucije o Srebrnici”, naglasila je Biserko. 

Istovremeno, Đorđe Dimitrov misli da će vlast sigurno pokušati da ojača veze s  evropskom desnicom, ali ističe da te stranke imaju svoje svoje crvene linije koje neće preći, a koje se tiču osnovnih prava demokratije i slobodnih izbora. 

Prema njegovom mišljenju, ”ukoliko ne dođe do nekih promena i nekog napretka na tom planu, možemo očekivati da neće biti baš dobrih odnosa i da će Vučić postepeno gubiti tu podršku”.

Kako ukazuje, Unija ne gleda blagonaklono na sve bolje odnose Srbije sa Kinom, neuvođenje sankcija Rusiji, a pritisci na Srbiju mogli bi postati i jači, ukoliko Rusija krene da napreduje na frontu u Ukrajini.

Dimitrov još napominje da desnica ne može da dođe ni približno većini i eventualno zaustavi proces evrointegracija, ali i da su desničarske stranke nastale na zasebnim, lokalnim problemima u svojim državama i da su fokusirane na to.

”Saradnja nije u prirodi evroskeptične desnice, pa je nezamislivo da sarađuju u usporavanju  bilo kojih projekata”, objasnio je on, uveren da neće biti pogoršanja odnosa ni sa Francuskom.

Nju vidi kao trenutno najvećim saveznikom Aleksandra Vučića, ali ne zanemaruje ni činjenicu da je reč o državi u kojoj se, zbog uspeha desnice na evropskim izborima, održavaju vanredni parlamentarni izbori. 

”Čak i ukoliko desnica pobedi, tamo predsednik ima velika ustavna ovlašćenja, na osnovu kojih može da zaustavi mnoge politike krajnje desnice”, zaključuje Đorđe Dimitrov u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts