30. 06. 2024

Očajničke zabrane

Vlast koja poseže za nedemokratskim merama otkriva svoju slabost i inferiornost, izjavio je u intervjuu FoNetu psiholog Žarko Trebješanin i ocenio da su zabrane očajnički potezi vlasti i odraz njene nemoći da probleme reši na civilizovan način.

Osvrćući se na deportaciju Feđe Štukana i zabranu festivala Mirdita – Dobar dan, on je u serijalu Kvaka 23 ukazao da „radikali presvučeni u evropsko odelo“ od dolaska na vlast nisu istinski bili za Evropu.

Kada im je to potrebno za unutrašnju upotrebu, oni zaoštravaju antievropski kurs, rekao je Trebješanin u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i objasnio da je namera vlasti da prikrije ustupke Evropi i da će još morati da „daje dosta toga“.

Pošto to dolazi na naplatu, on je ukazao da vlast poseže za govorom mržnje, jačanjem antievropskog rasloženja i guši svaku, čak i najbezazleniju kritičku misao.

Upitan o obrazloženju vlasti da je festival Mirdita - Dobar dan zabranjen iz bezbednosnih razloga, Trebješanin je ocenio da taj skup mogao da smeta samo malog grupi huligana.

Kako je predočio, takvom odlukom se krši Ustav i narušava pravni sistem, jer se ne zasniva na zakonu, već na nečijoj subjektivnoj i proizvoljnoj oceni.

Prema njegovim rečima, vi time priznajete da država ne može da radi ono što je njena uloga i da praktično ne postoji.

Na delu je potpuno pogrešno i apsurdno pokazivanje moći vlasti da može da zabrani ono što joj se ne sviđa i time povlađuje nacionalistima, obrazložio je Trebješanin i naglasio da je, nasuprot tome, cilj Festivala bio da ojačaju kulturne veze i međusobno poverenje, umesto pogleda iz rovova. 

On je primetio da je problem što vlast optužuje za izdaju neke nevladine organizacije da bi  „maskirala upravo to što zaista jeste izdaja nacionalnih interesa“. 

"Ako vi možete da dovodite Rio Tinto i ponašate se kao lobista, kao pi-ar Rio Tinta, najviši naši državnici, predsednica Skupštine i predsednik države, ako to nije izdaja, onda ja stvarno ne znam šta je zaista izdaja“, ocenio je Trebješanin.

Upitan da li u Srbiji još stanuju intelektualci, on je odgovorio da ih naravno ima, ali da se ne vide, jer su se mnogi povukli u neku vrstu ilegale ili spavaju zimskim snom.

Ne mogu da generalizujem, ali je vlast, koja se uglavnom optužuje za to da vlada strahom, shvatila da nije sve u batini, nego da ljude možete da kupite, smatra Trebješanin.

I pošto je u pitanju naš novac, vrlo su izdašni, tako da je jedan dobar deo intelektualaca potkupljen, ocenio je on i uočio da ovde postoji dosta razvijeno tržište ideoloških i političkih stavova i uverenja, što psihološki ubija ljude.

Na opasku da iz toga što govori proističe utisak kako je lakše iskopati litijum, nego energiju promena, Trebješanin je uzvratio da stvari ne mogu sa sigurnošću da se previđaju, jer iz potpune apatije vrlo brzo mogu da izbiju neki vrlo žestoki protesti. 

Ne znamo šta se zbiva ispod površine, odjednom možete da imate provalu nezadovoljstva, rekao je on i poručio da ne bi bio baš tako siguran da je na mestu vlasti. 

Nikada ne znate gde je granica, pogotovo kada toliko mnogo posežete za nedemokratskim merama, precizirao je Trebješanin, koji glavni motor promena vidi u građanskim protestima. 

Nažalost, političke stranke su na repu događaja i to nije slučajno. Ne bih hteo da ih branim, ali  pod uticajem propagande i ne samo propagande, imate mišljenje da ne služe građanima, nego samo njima samima i da su vezane za strane činioce. To je u velikoj meri urušilo njihov ugled, ocenio je Trebješanin. 

Osvrćuči se na problem medija, on je podsetio da dobar deo Srbije nema pristup televizijama koje nisu pod kontrolom vlasti, koja je kod ljudi stvorila i pshološku cenzuru i barijeru da su to izdajničke televizije.

Da bi se taj problem rešio, potrebno je da ljudi počinu da sumnjaju u verziju stvarnosti koju kreira vlast, ali mora da postoji i politički pritisak, naglasio je Trebješanin i ocenio da se ovde ne vlada baš golom silom, nego pre svega manipulacijom.

On uopšte ne sumnja da bi kritički dijalog aktera na političkoj sceni ugrozio pozicije vlasti, koja je daleko od demokratske.

Kada bi se otvorio demokratski dijalog, to bi bilo potkopavanje nedemokratske vlasti, a krajnji rezultat  bio bi njena smena, što se ovde ne dozvoljava, naglasio je Trebješanin. 

Čak se izbori tako organizuju da vi, sve i da ih dobijete, nećete doći na vlast. I to onda ubija volju ljudima, upozorio je on i precizirao da bi demokratski dijalog i slobodni izbori bili samoubistvo za vlast. 

Uvek kada su sedali za sto, pa makar to bila i simulacija, sedali su iz neke nužde. Zato bi pritisak trebalo da bude što jači, poručio je Trebješanin.

Kako je podsetio, postupanje Evropske unije ili Amerike uvek je zavisilo od njihove procene koliko je ovde zaista jak taj pritisak i koliko je sazrelo da dođe neka druga vlast koja će držati zemlju stabilnom i moći da kontroliše da ne dođe do rata.

Trebješanin misli da ovde neće ništa biti brzo bolje, ali da je „bitno da se počne“, što znači da se ljudi prosto osveste i shvate odakle idu njihove nevolje.

To je bitno za početak, da se shvati da nevolje ne dolaze od Hrvata, Albanaca, Crnogoraca, niti iz Brisela...nego da naše nevolje dolaze pre svega odavde, od vlasti koja ih produkuje zarad sopstvenog opstanka, naglasio je Trebješanin.

Kad to razumete, steknete makar malo više samopouzdanja da to može da se izmeni i da u to vredi uložiti trud, onda će krenuti nabolje, ocenio je on i dodao da pogled u budućnost zavisi i od toga koliko uviđate šta je bilo u prošlosti i gde se grešilo.

Naravno, treba biti okrenut budućnosti koja stiže tako brzim koracima da teško možemo da je pratimo. Ne samo mi u Srbiji, nego čovečanstvo teško može da prati toliko brze promene, rekao je Trebješanin.

Kako je zaključio, mi smo u velikoj meri zaostali za drugim zemljama i zato nam je potrebna  strahovita brzina da ne bismo stalno kaskali iza njih. (kraj) def