07. 07. 2024

Velika fantazmagorija

Nedavni napad na ambasdu Izraela je više izolovan slučaj, nego koordinisana akcija neke ozbiljne terorističke organizacije, izjavio je u serijalu Kvaka 23 urednik FoNeta Đorđe Vlajić i ukazao na zapuštenu bezbednosnu situaciju u Srbiji, u kojoj jedan čovek odlučuje o tome kako će se država ponašati.

Poznato je da u Srbiji postoje neke vehabijske grupe. Način na koje one deluju i koliko su opasne, stvar je procene državnih organa i njihovog delovanja. „Ali, ako te vehabijske grupe ili pojedinci počnu da rade ono što je ovaj momak uradio, onda smo mi u problemu“, ukazao je Vlajić..

Država se u ovakvim situacijama ponaša reaktivno i objašnjava zašto je to bilo tako, oceno je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i primetio da nismo videli preventivne akcije protiv terorističkih pretnji. 

„Imamo bezbednosni problem druge vrste, a to su emigranti na severu Srbije i jako dobro organizovane krijumčarske grupe ljudi. Tu i tamo vidimo da policija nešto radi, nekoga hapsi i juri, ali tamo svedočimo i vatrenim obračunima i ubistvima“, rekao je Vlajić. 

Ono što je presudno za bezbednost Srbije je to da jedna glava odlučuje o tome šta će se i kako će se država ponašati, ukazao je on i ocenio da nije neka velika drama to što još nije doneta nova strategija borbe protiv terorizma.

I da postoji, državni i bezbednosni organi bi se verovatno ponašali onako kako im se naredi iz vrha države, uveren je Vlajić.

Upitan da li je napad na izraelsku ambasadu može posmatrati i kao refleksija rata na Bliskom istioku, a eventualno i rezolucije UN o Srebrenici, on je odgovorio da je region jako napet i da ekstremisti postoje na svim stranama. 

„Mi smo imali neke prikaze ekstremizma i sa srpske strane na Kosovu. Sada smo svedočili ekstremizmu pojedinačnom doduše, mada iza toga, koliko vidim, postoji neka organizovana grupa, ćelija, i sa muslimanske strane. Radikalni islam može da ugrozi bezbednost, ne samo države, nego i regiona, pa i šire“, upozorio je Vlajić.

Uprkos tome, on smatra da u principu nije bilo mnogo stvari koje ugrožavaju bezbednost građana, ni spolja, ni iznutra, ali ukazuje da su građane više ugrožava bahatost nosilaca vlasti.

Ne postoji efikasan sistem koji štiti prava građana. Kvalitet demokratije se meri time koliko je pojedinac zaštićen od samovolje države. Ovde to nije slučaj, naglasio je Vjalić. 

Ističući da bi na javnost umirujuće trebalo da deluje odbrambena sposobnost zemlje, on je istovremeno predočio da „prebrojanje dugih cevi, teškog naoružanja, aviona i raketa, čemu ovde svedočimo svako malo, više uznemirava ljude, jer indicira da postoji neka pretnja koju oni ne vide“. 

„Meni to vrlo često liči na ličnu paradu, demonstraciju volje i moći“, ocenio je Vlajić i podsetio da se troši ogroman novac na kupovinu oružja, iako je nejasno protiv koga bi to Srbija ratovala i od koga bi se branila.

Njemu se u nekim momentima čini da se „Vučić ponaša da će Kurti da napadne Srbiju, što je potpuno besmisleno“.

Vlajić misli da Srbija nije izložena vojnim pretnjama i objašnjava da vrh vlasti politikantski pravi predstavu da je zemlja ugrožena i time javnost drži pod pritiskom i u strahu.

„Ta vrsta intenzivnog naoružavanja postoji samo na dve tačke. Jedna je centralna Srbija, druga je Kosovo, ostali se ponašaju relativno normalno“, protumačio je Vlajić.

Njemu priča u ugroženoj bezbednosti zemlje deluje dosta šizofreno, ali misli da je razumljivo što region s pažnjom prati šta se ovde događa, jer se krize lako prelivaju, dok je tempo vojnih vežbi i prikaza naoružanja u Srbiji dramatično veći nego bilo gde u okruženju.

Upitan da li je Srbija zaista vojno neutralna, on je uzvratio da je neutralna na zapadni način, iako vlast pokušava da balansira između dva pola, a postoji i deo vlasti koji održava jako prisne sa Rusijom.

Vlajiću je razumljivo što Evropska unija (EU) pritiska Srbiju da se opredeli, da uvede sankcije Rusiji i da se time uključi u evropski klub, ali razume i zašto Vučić to ne želi da uradi, jer bi mu to napravilo dramatičnu političku štetu na domaćoj sceni.

Nije pametno da se na taj način prestroji, bar iz njegovog ugla gledanja, obrazložio je Vlajić i predvideo da će Vučić da odlaže tu priču, koliko god bude mogao, i da sačeka neki momenat kada će uvođenje sankcija Rusiji postati besmisleno.

Upitan o međunarodnom položaju zemlje, on je odgovorio da je Srbija opterećena ugledom koji ima u svetu i da pogotovo na Zapadu ne spada u države od najvišeg poverenja. 

„Ona ima rep iz devedesetih, rep raspada Jugoslavije, koji je takav kakav je i koji je bio to što je bio u jednoj fazi završetka Hladnog rata. Ovo je sada neka nova faza Hladnog rata“, smatra Vlajić.

On je ponovio da vlast Srbije pokušava da balansira na sve četiri strane sveta, ali je upozorio da u vreme velikih sukoba i podela u svetu niko nema strpljenja i razumevanja za tu vrstu politike. 

Svi traže jasno opredeljivanje. To se često vezuje za pridruživanje EU, ali ovo državno rukovodstvo, odnosno šef države, nemaju istinski interes da se Srbija u ovom trenutku pridruži Uniji, tvrdi Vlajić.

On, međutim, misli i da Brisel i zemlje članice, osim deklarativnih priča i nagoveštaja promene diskursa, imaju vrlo pogrešan pristup Balkanu, na koji gledao kao na neku evropsku periferiju, koja im baš i nije mnogo potrebna. 

Oni ne gledaju na Balkan kao na generički deo Evrope i zato će još dugo biti na repu priče o pridruživanju, procenio je Vlajić.

Što se Srbije tiče, čak im odgovara ovakva vrsta čvrste ruke, dodao je on, jer lakše dobiju ono što očekuju da Srbija uradi i utiču na to da ne postane remetilački faktor na Balkanu.

Na opasku da je stabilokratija i dalje u dobroj formi, Vlajić je odgovorio potvrdno i objasnio da je dobrodošla evropskim političarima, „jer preko stabilokrata lakše dođu do ciljeva koje imaju na određenom prostoru i u određenim državama“.

Prema njegovom verovanju, sistemi kao što je u Srbiji „uruše se sami od sebe kada izgube podršku i spolja i iznutra i onda počnu da se padaju kao kula od karata“.

U nekom trenutku će se videti da je ovo jedna velika fantazmagorija, privid normalnosti i istinskog života, rekao je Vlajić, mada „ovi koji su sada na vlasti neće lako odstupiti“.

Naravno da je stabilan demokratski poredak najbolja garancija bezbednog, stabilnog, mirnog i prosperitetnog života građana, ali mi tome sada možemo samo da se nadamo, zakjučio je Vlajić. (kraj) def