22. 09. 2024

Upotreba istorije

Spomenici narodnim herojima smetaju gradonačelniku Beograda i čitavoj političkoj eliti zato što predstavljaju prošlost sa kojom oni ne žele da imaju nikakve veze, smatra istoričar Milovan Pizari, dok profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar misli da vlast pričom o spomenicima pokušava da prikrije teme Kosova i litijuma.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet podsetio da su na ideju Aleksandra Šapića o izmeštanju groba Josipa Broza iz Kuće cveća i grobnice narodnim herojima sa Kalemegdana, kao i podizanju spomenika Dragoslavu Mihailoviću, reagovali socijalisti, koji su deo vlasti i ”najmilitantiji deo Druge Srbije”. 

”Cilj je da se onemogući razumna sinteza između nacionalnog i građanskog krila opozicije koja je počela susretom Marka Jakšića i Momčila Trajkovića s Proglasom”, ocenio je Lompar i napomenuo da mi pričamo o spomenicima, dok se pred nama odvija ”rušenje Ustava u svim sadržajima”. 

U razgovoru s Tamarom Skrozza, on je naglasio da je kultura najšire polje unutar kojeg se izjednačavaju protivrečnosti jednog društva.

Kultura služi za jednu vrstu posebnog, istančanog i dugotrajnog razumevanja ljudi, pojava i događaja, istakao je Lompar i objasnio da spomenik stoga nije stvar istorije ili pravne sigurnosti, već stvar kulture.

Iako tvrdi da Mihailović nije bio kolaboracionista, a da imamo i zakon koji izjednačava ravnogorski i partizanski pokret, on smatra da bi s podizanjem spomenika trebalo sačekati jedno mirnije, tolerantnije i demokratskije vreme. 

Njegovo je mišljenje da se spomenik Mihailoviću s jedne, i spomenici Titu i narodnim herojima s druge strane, međusobno isključuju, ali da bi pritom trebalo razdvojiti komunističku ideologiju i partizanski pokret. 

”Spomenici partizanskog pokreta su nešto što bi trebalo da ostane, jer su to spomenici ustaničkog i slobodarskog karaktera srpskog naroda", istakao je Lompar.

Nasuprot tome,  komunistička ideologija je imala negativan stav prema srpskim nacionalnim interesima, ukazao je on i ocenio da je ”uloga Josipa Broza u našoj istoriji apsolutno negativna”.

S druge strane, Pizari misli da bi izmeštanje određenih spomenika bio propagandni čin koji ništa ne bi značio. 

”Možete da izmestite spomenike, ali ako hoćete da izbrišete sećanje na period socijalizma, morali biste da uklonite i sećanje na Novi Beograd, jer je Novi Beograd izgrađen u to doba”, podsteio je on i poručio da bi, umesto uklanjanja, ljudima trebalo objasniti šta ti spomenici predstavljaju i zašto su bitni. 

Po njemu, ovde se se već 30 godina provlači da je nacionalna pripadnost jedini način tumačenja prošlosti, što je ”neka vrsta propagande i zloupotrebe istorije” kojom se skreće pažnja sa drugih važnih tema koje se tiču svakodnevnog života svih nas. 

Pizari smatra da je problem što se nacionalizam nalazi u udžbenicima i uči u školama, što ilustruje činjenicom da su pripadnici ravnogorskog pokreta - četnici, u školama prikazani u pozitivnom svetlu, a  zapravo su činili masakre nad muslimanima, Hrvatima, antifašistima i samim Srbima. 

"Moj 12-ogodišnji sin će se u školi uskoro baviti periodom Drugog svetskog rata  i učiće da su četnici antifašisti, a ja ne mogu da mu naložim da tako ne kaže, jer on na kraju mora dobiti peticu”, rekao je Pizari. 

Razlike u tumačenjima recentne prošlosti on objašnjava tezom da istorija nije nauka, već ”nešto između nauke i umetnosti”, jer svaki istoričar bira teme i dokumente na osnovu kojih donosi zaključke.

”Vi i ja možemo da izaberemo istu temu i iste dokumente, a da napišemo dve potpuno različite knjige”, zaključio je Pizari u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts