29. 09. 2024

Kasandrin krik

Poenta budžeta je da bude izbalansiran, a naš to nije, jer su rashodi mnogo veći od prihoda, smatra novinar Nove ekonomije Mateja Agatonović, dok poslanik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić kaže da se zbog rupe u budžetu od dve milijarde evra zadužujemo po nikad gorim kamatama.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ukazao da su kamate već sada veće od ukupnih socijalnih davanja u zemlji, a da se svaki veliki infrastrukturni projekat radi iz zaduživanja.

Kako je predvideo u razgovoru s Tamarom Skrozza, "to će u jednom trenutku dovesti do toga da taj balon pukne i da nećemo biti u stanju da redovno vraćamo svoje finansijske obaveze".

Pre dve godine smo bili prinuđeni da pozovemo u pomoć MMF, jer nismo imali novca da vraćamo dugove, pa smo dobili pozajmicu od 2.4 milijarde evra, podseća Nikezić. 

Kao poseban problem, on vidi netransparentost finansiranja velikih projekata, koji se, osim što se rade iz zaduženja, rade i bez studija izvodljivosti, a izvođači su strane firme s kojima se posao ugovara direktnom pogodbom, mimo tendera i po cenama višestruko višim od tržišnih. 

Nikezić ilustruje da imamo saobraćajnicu između Sombora i Kikinde čija je vrednost za samo nekoliko godina porasla sa 420 miliona na dve milijarde evra, kao i da reverzibilna hidroelektrana Bistrica košta 1,2 milijarde evra, umesto pre godinu dana najavljenih 600 miliona.

”Jedini razlog za to je korupcija koja se krije iza svakog od ovih projekata", ocenio je on, uveren da će  "sredstva od toga će završiti u džepovima firmi i ljudi koji su bliski vlasti”. 

Prema Nikezićevom mišljenju, cela priča oko EXPO je napravljena da bi se izbegle javne nabavke, što se radi zbog koruptivnih dilova.

Istovremeno, Agatonović smatra da država želi da ubrza rad na velikim projektima i da ne žali para da ih završi na vreme.

To će na kraju,  kako je procenio, povećati i BDP, što je jedna od glavnih stavki kojima predstavnici vlasti u Srbiji vole da se hvale. 

On, međutim, podseća da je Fiskalni savet već konstatovao da postoje ekonomski efekti svih tih kapitalnih ulaganja, ali da je njihova isplativost sve manja.

”Upravo zato su savetovali da se s kapitalnim investicijama malo prikoči, ali će to, kao i većina analiza Fiskalnog saveta,  ostati na nivou Kasandrinog krika i pasti na gluve uši naših vlasti”, rekao je Agatonović. 

Kako je predočio, Fiskalni savet godinama upozorava  da obrazovanje ne samo što ne dobija dovoljno novca, nego ni onoliko novca koliko bi moglo da se izdvoji, kada bismo smanjili kapitalne investicije.  

Prema njegovom viđenju, to se, međutim, ne dešava, jer je politički mnogo lukrtivnije graditi nešto od čega ljudi u kratkom roku osete nekakvu korist, umesto da se ulaže u nešto što ne donosi brze političke poene. 

”Ako napravite prečišćivač vode, naravno da će to građanima značiti,  ali je jedan stadion mnogo lepša slika i mnogo je lepše slikati se ispred stadiona nego ispred kolektora za otpadne vode”, rekao je Aagatonović. 

Kada je u pitanju aktuelni rebalans budžeta, on kao iznenađujuću vidi činjenicu da je država u prvih sedam meseci naplatila skoro milijardu evra poreza više nego što je planirano.

”To je novac koji je naplaćen građanima i privredi, a kada omašite budžet za milijardu evra, to nije mala stvar”, zaključio je Agatonović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts