29. 09. 2024

Šakom i kapom

Možda bi rasprave o rebalansu trebalo ukinuti, jer Zakon o budžetu ne služi ničemu, pošto predsednik može da ga razvali prilikom svake posete bilo kojem kraju, izjavio je u intervjuu FoNetu urednik ekonomije u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk i ocenio da Vlada troši mimo zakona, Skupštine i javnosti, onako kako se njoj ćefne i kako joj se prohte.

On je u serijalu razgovora Kvaka 23 povećanje prihoda u državnoj kasi od šest odsto u odnosu na inicijalni budžet nazvao lošim planiranjem, mada je moguće i svesno potcenjivanje prihoda da bi vlast, prilikom rebalansa, pokazala da je situacija u zemlji mnogo bolja nego što jeste. 

S druge strane, ministar Siniša Mali uporno prećutkuje da su rashodi mnogo više povećani i da će minus u državnoj kasi na kraju godine za 600 miliona evra biti veći nego što je bilo prvobitno planirano, ukazao je Ćulibrk u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Ne razumem šta je tu pozitivno, rekao je on i podsetio da je Vlada Srbije pre dva meseca odložila primenu novih fiskalnih pravila do 2028.godine, kada prođu Expo, "rafali" i izgradnja novog stadiona, umesto da stupe na snagu 1.januara 2025. 

Da primena fiskalnih pravila nije odložena, deficit sledeće godine ne bi smeo da bude veći od 2,5 odsto, a već ove godine će biti 2,9 dosto, dok bi dogodine trebalo očekivati da bude više od 3 odsto BDP, ukazao je Ćulibrk.

On je, pri time, podsetio da je javni dug za 12 godina vladavine SNS i SPS skoro utrostručen, realno sa 14,5 milijardi evra na više od 38 milijardi evra. 

Vlada će reći, pa da, ali je udeo javnog duga u BDP sada oko 51 odsto, rekao će Ćulibrk, koji je procenio da bi taj udeo u ovom trenutku bio više od 70, možda i 80 odsto BDP, kada bi se uključili efekti inflacije i fiksnog kursa.

Prema njegovim rečima, ono što definitivno treba da nas zabrine je da ćemo ove godine samo za kamate na taj dug platiti 700 miliona evra više nego pre samo dve godine. 

Ove godine milijardu i 600 miliona, dok je pre dve godine taj teret bio 900 miliona. To je cena ovakvog povećanja rashoda, ovakvog povećanja deficita i ovakve fiskalne politike, ocenio je Ćulibrk.

Koliko je bolnica, škola, obdaništa, puteva i pruga moglo da se napravi za milijardu i 600 miliona evra, upitao je on i precizirao da bi skoro svako od nas mogao da dobije po tri hiljade evra da taj novac nije dat stranim kreditorima.

A to je samo za kamate, dok dug stoji i dalje na istom nivou, odnosno dodatno raste, jer vlast i na prethodnom zasedanju Skupštine i na ovom, a tako će biti i na narednim, uvek uzima nove kredite, naglasio je Ćulibrk.

Kako je objasnio, ona sada od komercijalnih banaka uzima kredite za finansiranje nekih puteva uz kamatu od osam i devet odsto, što je previše.

„S druge strane, čuli smo i predsednika iz Njujorka kako se hvali da država na računu ima šest milijardi evra. Aman čoveče, što se zadužuješ po osam i devet odsto ako imaš na računu šest milijardi“, upitao je Ćulibrk.

Možda vlast hoće da skupi pare na gomilu i da onda može da pumpa u Expo, rekao je on, ali ćemo na kraju da vidimo koliko će to da košta, budući da projekcije i podaci govore da nas to već košta prilično papreno.

Upitan o povećanju budžetskih davanja za kapitalne investicije, Ćulibrk je uzvratio da je đavo u detaljima i objasnio da se najveće povećanje odnosi na nacionalni stadion, za koji je ove godine bilo planirano 13 milijardi, a sada je rebalansom za to predviđena 31 milijarda.

Ukazujući da je su netransparentne procedure i ugovaranje poslova direktnom pogodbom, mimo tendera, među glavnim razlozima rasta cena infrastrukturnih radova, on se pozvao na primer Moravskog koridora, za koji je iz budžeta već isplaćeno milijardu i 600 miliona, umesto planiranih 900 miliona evra, iako ni blizu nije završen.

Da li se iko pita gde je nestao taj novac, upitao je Ćulibrk i napomenuo da je isti slučaj i sa putem od Šapca do Loznice. 

Kako je predočio, niko ovde ne snosi i ne polaže račune za trošenje javnog novca, a on se rasipa bukvalno kapom i šakom.

Ćulibrk smatra da nema pravila koja država poštuje, uprkos tome što bii Zakon o budžetu morao da bude svetinja.

Državi rebalans samo služi da uknjiži ono što je već uradila, ocenio je on i dodao da dva ili tri puta veće cene od predviđenih u ugovorima za izvođenje infratstrukturnih radova neizbežno rađaju sumnju da neki ljudi u vrhu vlasti od toga imaju neku korist. 

Mislim da građanima ne treba objašnjavati zašto smo u vrhu zemalja po stopi sistemske korupcije, rekao je Ćulibrk, koji se boji da će poreski obveznici morati da pokrivaju gubitke nekih kapitalnih investicija, poput nacionalnog stadiona i onih koji su već izgrađeni..

Ovde gradnja služi da bi se neko ugradio. To je suština. I što se više gradi, više se ugrađuje, ukazao je on i naglasio da je rebalans budžeta za njega zabinjavajuća vest, pošto u ovoj zemlji zakoni ne važe.

Ponavljajući da vlast troši pare kako joj se prohte, Ćulibrk je, povodom velikog broja kranova u Beogradu, ocenio da se većina novih stanova prodaje u gotovini i služi za pranje para. 

Kako kažu poznavaoci prilika, kada hoćete da operete 100 „prljavih“ dinara, „vi na kraju dobijete 60 na „belo“, a 40 morate da platite, a kada kupujete stanove, kupujete svih 100 odsto.

„,Niko vas ne pita za poreklo novca kada kupujete stan u Beogradu na vodi. Kud ćeš lepše. Znači ne moraš da platiš pranje, a dobiješ nekretninu, a još ćeš na tome kasnije moći i da zaradiš“, rekao je Ćulibrk.

On smatra da sve to ima veze sa budžetom i objašnjava da se zato u budžet ove godine ulilo samo tri  miliona evra od dividende od Beograda na vodi. 

„To je taj projekat veka od kojeg svaki stanovnik ove zemlje, po osnovu profita koji ta firma pravi, dobija pola evra godišnje, a predsednik vam tvrdi da je to najbolji projekat za državu i građane. Alal vera“, poručio je Ćulibrk.

On je potvrdio da je Srbija ove godine druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, ali je podsetio da je prošle godine bila jedna od najsporije rastućih.

„Prošle i pretprošle godine svet je rastao 50 odsto brže od Srbije. Mi ćemo ove godine samo delimično nadoknaditi zaostatak iz prethodne dve godine. Mi ćemo imati 3,8 odsto rast BDP, ceo svet 3,2 odsto. Je li to neka dramatična razlika“, upitao je Ćulibrk.

Na opasku da Srbija ima ozbiljne strane investicije, on je ocenio da „upravo strane investicije održavaju ekonomsku stabilnost, krpe nam spoljnotrgovinski deficit, odnosno deficit u platnom bilansu“.

Tu su i doznake naših građana iz inostranstva, kojih je sve više tamo, a sve manje ovde, „a bogami i strancima se prilično isplati da kupuju obveznice od naše države“, rekao je Ćulibrk.

On misli da će građani naredne godine moći da žive za dva odsto bolje, ne više od toga i predviđa da ćemo „imati privid da su nam plate u evrima dva ili tri puta veće nego pre 10 godina".

Kako je napomenuo, "u prodavnici ćete sa dva ili tri puta više evra moći da kupite samo malo više nego što ste mogli pre 10 ili 12 godina“.

Na pitanje da li je privid i to koliko je svaki građanin zadužen po osnovu državnog duga, Ćulibrk je odgovorio da je „trenutno dug svakog punoletnog građanina 6.000 evra“. 

Kada su SNS i SPS došli na vlast, taj dug je bio 2.500 evra, podsetio je on i upitao da li su bilo kome u međuvremenu plate i penzije povećane u istoj proporciji? 

Ako su vam porasle manje, vi ste gubitnik, ako su vam plate i penzije povećane za više od 140 odsto u evrima, onda ste među onim malimobrojnim dobitnicima, objasnio je Ćulibrk.

On je, ipak, kao najveći problem označio višegodišnje smanjivanje broja stanovnika i upozorio na opasnost da teritorija ostane bez ljudi.

Ako bi se nastavio ovaj trend, na kraju će ovde samo Predsedništvo i Vlada. Od nemaštine ljude mnogo više bole nepravda i socijalno raslojavanje, primetio je Ćulibrk..

Bežite odavde da biste sačuvali normalnost, oceno je on i konstatovao da sve manje ljudi ide zato što nema šta da jede. 

Idu odavde zato što ne mogu više da slušaju ovaj atak na mozak i zdrav razum, zaključio je Ćulibrk. (kraj) def