06. 10. 2024

Referendumom do rešenja

Vlast je namerna da progura iskopavanje litijuma i to se u Skupštini ne može zaustaviti, jer ona tamo ima većinu, izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Mladen Mrdalj, koji rešenje vidi u obavezujućem referendumu.

On je u serijalu Kvaka 23 objasnio da vlast u Skupštini može da zaguši raspravu i pretvori je u „političku splačinu“, koju će onda, kroz medije koje kontroliše, narodu predstaviti onako kako joj bude odgovaralo.

Vlast može da uradi nešto protiv narodne volje i da za to bude kažnjena na sledećim izborima, rekao je Mrdalj u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ali je napomenuo da ne veruje da će doći do toga, jer ovde izbori nisu fer i pošteni.

Posebno kada uzmemo u obzir najnovije predloge izmena Krivičnog zakonika, koje državi dozvoljavaju široku lepezu mogućnosti da pritiska disidente i nezadovoljnike, ukazao je on, uveren da Zapad protiv toga neće podići glas.

Mislim da smo svakim danom sve bliži nečemu što se može nazvati diktaturom, upozorio je Mrdalj, koji se plaši da ona "neće postati puno podnošljivija samo zbog toga što neće biti tipa severnokorejske ili neke druge slične“.

Kada uzmemo u obzir i da su tužilaštvo i sudstvo definitivno stavljeni pod kontrolu, on upozorava da se polako uobličava zakonski okvir koji će biti izgovor za „hapšenja, za preventivna hapšenja, za pozive na informativne razgovore koji će ličiti na hapšenja, pa ako bude trebalo i za nešto tvrđe od toga“. 

Vlast će, pri tome, medijski anestezirati javnost da je sve to po zakonu, predvideo je Mrdalj i ocenio da se vlast održava koktelom maske legitimnosti, podrške Zapada i upotrebom brutalne sile. 

Da bi opozicija sa tim mogla da se izbori, mora i ona da primeni svoj koktel, naglasio je on i ocenio da bi rešenje mogao da bude referendum, kao poluga moći koja je do sada bila potcenjena.

Po Ustavu i Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, na zahtev 100 hiljada glasača referendum je obavezujući i Skupština nema pravo da ga odbije, podsetio je Mrdalj i istakao da je narod nosilac suvereniteta.

Kada se narod skupi i zahteva da se raspiše referendum sa tačno određenim pitanjem - Da li ste za zabranu kopanja litijuma u Srbiji? - Skupština nema pravo kaže ne, jer je ona „agent gazde, a gazda je narod“. 

Ako taj referendum pokaže da je većina naroda protiv iskopavanja litijuma, Skupština je obavezna da to usvoji kao novi zakon u Srbiji. Ukoliko Skupština to odbije da uradi, ona vrši državni udar, ocenio je Mrdalj.

Prema njegovom tumačenju, ako vlast pokuša da prevari referendum, onda će referendumska akcija imati rezervoar ljudi koji će biti spremni da dođu u Beograd i da odatle ne odu dok ne dobiju priznanje da je referendum uspeo i da su pobedili na referendumu da se zaustavi kopanje litijuma. 

Ukoliko vlast to i dalje nastavi da odobija, onda referendumska kampanja, „može da se obrati i vojsci i policiji da stanu na stranu naroda i da narod uđe u svoje institucije“, rekao je Mrdalj. 

On objašnjava da organizatori referendumske kampanje moraju da budu potpuno uvereni da je većina građana na njihovoj strani i da samim tim stiču legitimitet, a da ga vlast gubi.

Tek onda nešto može da se napravi, rekao je Mrdalj i precizirao da narod ima pravo da odbrani svoj interes i da se „buni protiv odmetnute vlasti koja se pretvorila u tiransku kliku“, ako je u Srbiji manjina za kopanje litijuma, a većina protiv.

Bez referendumske inicijative, on ne vidi na koji način to može da se uradi, osim da se formira jedna politička partija koja će se zvati „Dole litijum“, koja bi za sledeće izbore okupila sve koji su protiv rudarenja jadarita i na taj način postigla ono što se i referendumom može postići. 

Mrdalj ukazuje i na mogućnost da vlast silom pokuša da nametne rudarenje litijuma, ako protesti budu isključivo lokalnog karaktera i svedeni na region zapadne Srbije.

Onda će vlast preko svojih medija učesnike protesta moći da predstavi kao „mračnjake i nazadnjake, koji su protiv napretka, koji su prvi počeli i koji su ugrozili organe reda“, pa će Vučiću biti lakše da koristi nasilje koje će biti lokalizovano, obrazložio je Mrdalj.

Kako je podsetio, „nije mali broj zemalja gde je vlast, u dogovoru sa stranim kompanijama, zarobila sopstveni narod, uz pomoć sopstvene policije i vojske, i nastavila da eksploatiše resurse, kupeći mrvice sa stola sa koga veći deo kolača odnose strane kompanije“. 

Mrdalj misli da nas donekle štiti to što smo mnogo blizu Evropske unije (EU)  za koju bi veliki ekološki rizik bio da u Srbiji, prilikom kopanja litijuma, dođe do nekog akcidenta, jer bi to raspalilo ekološku svest širom Evrope.

Kako je rekao, njima nije u interesu da kod nas dođe do neke ekološke katastrofe, ne zato što brinu o nama, nego zato što bi taj primer mnogo otežao eksploataciju litijuma u zemljama EU.

Mrdalj misli da je u priči o litijumu Vučić „protočni bojler“, jer „dolazi velika sila koja nas pritiska da damo ono što njima treba“. 

Na našem stolu je nemačka pogača, a pod grlom nam je američki nož, ilustrovao je on i naglasio da bi voleo da zna kakve su naše mogućnosti da to zaista odbijemo. 

Moguće je da Vučić lobira da prihvatimo rudarenje litijuma, pričajući o novcu i razvojnim šansama, jer ga je strah da nam kaže šta će biti  ako to ne prihvatimo, rekao je Mirdalj, mada je moguće i da ima neke  koruptivne dilove, imajući u vidu da je vlast odavno debelo zagazila u korupciju.

Povodom pominjanja generalnog štajka, on misli da je teoretski to moguće, ali da ne može da se dogodi izvan šire političke strategije, koja bi takvoj akciji morala da obezbedi legitimitet i svima pokaže da je većina na njenoj strani i da zato manjina mora da popusti. 

Mrdalj na kraju, ipak, predviđa da će biti kopanja litijuma, ali napominje da on lično još nije formirao mišljenje da li je moguće i prihvatljivo čisto kopati litijum ili ne. 

„Ono što mene boli, čak i da je moguće čisto kopati litijum, jeste da će profit odneti korumpirana vlast koja klizi u diktaturu. To je najveći problem“, zaključio je Mrdalj. (kraj) def.