Pisana verzija
13. 10. 2024
Preoteta država
Ne vidim drugi način kako će Srpska napredna stranka moći da sprovede projekat rudarenja litijuma osim nekom vrstom nasilja, jer je velika većina ljudi protiv rudnika, izjavio je u intervjuu FoNetu poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović i najavio da će ZLF podržati sve akcije ljudi koji su tim projektom najdirektnije ugroženi.
On je u serijalu razgovora Kvaka 23 istakao da je opozicija u skupštinskoj raspravi o litijumu pokazala da su njeni argumenti protiv rudnika „čvrsti kao stena“ i objasnila zašto bi trebalo odustati od tog projekta, dok je glasačka mašinerija SNS pokazala da zastupa nešto što je protivno interesima građana.
Lazović je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem najavio da će ZLF nastaviti da deluje kroz institucije na pripremi sličnih zakona kao što je bio ovaj protiv litijuma, ali i na pripremi krivičnih prijava i tužbi, poput krivične prijave za krađu Narodne inicijative koju je potpisalo 38.000 ljudi.
Kao drugo polje delovanja, on je najavio dalju podršku svim protestima, akcijama i blokadama, svemu onome što bude dogovoreno sa ljudima koji su najdirektnije ugroženi, sa Savezom ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i drugim aktivističkim i ekološkim organizacijama.
On je rekao da će ZLF tražiti i međunarodnu podršku u nastojanju da ospori mainupulaciju Aleksandra Vučića kako su svi za iskopavanje litijuma.
Gde god oni budu našu zemlju i naša naša prirodna bogatstva nudili za sopstvenu zaradu, mi ćemo im disati za vratom, poručio je Lazović.
Njemu deluje da vlast potpisuje koruptivne ugovore i da neko zarađuje novac koji završava u privatnim džepovima, ali misli da im ti ugovori važiti ni na arbitražama, ni na sudovima, uveren da se do pobede može doći delovanjem na više polja.
Lazović je potvrdio da u opoziciji postoji konzenzus u protivljenju rudarenju litijuma i ocenjuje da optimizam uliva činenica da postoji front otpora tom projektu, zajedno sa ekološkim organizacijama i građanskim aktivistima.
Ističući da će ZLF svakako u tome učestvovati, on je ocenio da instistiranje na iskovanju litijuma može proizvesti zemljotres u društvu, jer je izazvalo veliku neizvesnost kod građana Srbije.
Ukazujući da se predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ponaša kao pi-ar Rio Tinta ili kao da je zaposlena u toj kompaniji, on je objasnio da vlast nema odgovore na opravdanu zabrinutost javnosti.
I parlamentarna debata niije išla u pravcu odgovora, već u pravcu napada na opoziciju i prebacivanja odgovornosti na neku prošlu vlast, smatra Lazović.
Prema njegovim rečima, aktuelna vlast je odluku o rudarenju litijuma donela odavno i sada „nama ovde loše glume neku raspravu“.
Ako su već doneli tu odluku, onda moraju i da snose političku odgovornost za nju, jer bukvalno na silu guraju nešto što građani ne žele, poručio je Lazović.
Prema njegovom mišljenju, ključno je pitanje da li mi kao društvo, pošto je država okupirana, možemo tome da se suprotstavimo, jer zamišljamo neki potpuno drugačiji razvoj.
„Mi se nalazimo u konstantnom obećanju nekog boljeg života, a zapravo nam pred nosom otimaju, kradu i rasprodaju“, rekao je Lazović i konstatovao da će „taj rudnik nama da donese skoro ništa“.
Upitan o predlozima za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, jer vlast uoči pretodnih nije najavljivala da će obnoviti projekat rudarenja litijuma, on je uzvratio da je „jako teško odgovoriti na to pitanje zbog toga što imamo potpunu konfuziju oko toga kakvi bi ti izbori bili“.
„Uostalom, imamo i pitanje ko sada predlaže te izbore? Isti oni koji su one prethodne bojkotovali. Pa kako sada predlažete izbore tri meseca kasnije? Šta se promenilo“, upitao je Lazović i ponovio da to kod ljudi „ostavlja potpunu konfuziju“.
„Sada predlagati te izbore, a da se nismo izborili za izborne uslove, nisam siguran da je dobro. Slažem se s tim da je preduslov da budu ispunjeni izborni uslovi, pa onda tražiti izbore, ali hajde onda da se bavimo da se ti izborni uslovi poprave“, rekao je Lazović.
„U svakom slučaju, nemam nikakav problem da podržimo tu ideju, samo što ona zaista otvara mnogo pitanja“, naglasio je on i dodao da bi sada možda bilo dobro fokusirati se na to da projekat rudarenja litijuma bude zaustavljen.
„Ne samo zbog toga što je Rio Tinto toliko štetan, jer on svakako jeste, nego zato što je on simbol za sve druge projekte koji se u Srbiji mogu sprovesti“, obrazložio je Lazović.
On je, istovremeno, naglasilo da je ZLF spreman da sasluša svaki predlog kolega iz opozicije, da proceni u kojem trenutku bi bio dobar i kako bi mogao da se sprovede.
Upitan o mišljenjima da bi, povodom rudarenja litijuma, trebalo raspisati referendum, Lazović je ocenio da je to veoma klizav teren, jer bi otvorio mnoge mogućnosti za prevaru i manipulaciju Vučića, u nastojanju da legitimizuje rudnik.
Osim toga, najavljene izmene Krivičnog zakonika omogućile bi otvoreno maltretiranje aktivista i ozvaničile pritiske na ljude koji organizuju proteste ili su učestvovali u protestima, upozorio je on i naglasio da će morati da bude otvoren novi front kako se to ne bi dozvolilo.
Upitan o tome da li će vlast nasillno sprovesti otvaranje rudnika litijuma, Lazović je odgovorio da „ne vidi drugi način kako će SNS moći to da izvede, osim nekom vrstom nasilja, jer je velika većina ljudi protiv rudnika“.
On je, međutim, optimističan, jer vidi veliku odlučnost sa kojom ljudi iz SEOS-a nastupaju u ovoj borbi i zahvaljuje im što su vodili tu borbu i kada su mnogi posustajali.
„Zaista su najdirektnije ugroženi i mi ćemo se truditi da im pružimo svu podršku koju možemo, a delovaćemo i institucionalno i na međunarodnom planu“, ponovio je Lazović.
Ocenjujući da je litijum apsolutno političko pitanje, on je rekao da mu se ne sviđa što je u isto vreme smanjen prostor za bavljenje drugim temama,
Evo vidite ovo sa prosvetom, poljoprivrednicima ili pitanjem Kosova, naveo je Lazović kao primere tih drugih tema i ukazao da je ova jesen zaista loša za Srbiju.
On je najavio da će ZLF uskoro izaći u javnost sa deklaracijom o socioekonomskim prioritetima građana, imajući u vidu da naš zajednički novac odlazi za neke megalomanske projekte koji su mašine za veš za pranje para, a trebalo bi da završe u svim onim blastima od kojih bi građani zaista imali koristi.
Upitan da li bi kooperativnost vlasti po pitanju litijuma ili Kosova mogla da ubrza evrointegracije Srbije, on je odgovorio da je to možda moguće samo kratkoročno, pošto postoje snažni glasovi ljudi koji dolaze ovde, jer žele taj litijum.
Ne budimo naivni, verovatno se onda ostvaruju i veze koje se ne odnose samo za taj projekat, ocenio je on, ali je rekao i da nije siguran da je bilo kome u Evropskoj uniji (EU) u interesu da Vučićeva Srbija, sa potpuno preotetom državom, bude deo toga.
“Zato što je ovo jedna skoro pa mafijaška država, ili možda čak i jeste mafijaška“, tvrdi Lazović, koji predviđa „da nas ovo vodi u permanentni status kvo u kojem ćemo postati korisni onima koji ovde žele da ostvare neku zaradu i profit“.
Kako je dodao, nikada nećemo napredovati da bismo usvojili evropske standarde, večno ćemo ostati neka vrsta kandidata, a nikada član, i onda će ovde biti Eldorado, gde ćete moći da zaradite više nego u uređenim društvima.
„Meni je to najveći strah koji mogu da zamislim“, rekao je Lazović i predočio da „nema nikakve želje kod Vučića da se ide ka EU“.
Prema njegovom viđenju, Vučić je zapravo najveća prepreka evropskim integracijama, zato što omogućava ovakvo stanje i atmosferu u društvu.
„U njoj on najbolje funkcioniše, on nam se predstavlja kao vladar interesa Kine, Rusije, Amerike i EU, a u stvari oni došli ovde, otimaju nam šta stignu“, ukazao je Lazović, koji misli da su Vučićevi evropski partneri saučenici njegove politike i da se ponašaju licemerno.
Mi ćemo se boriti gde god treba da se to promeni, najavio je Lazović i istakao da je apsolutno siguran da je promena ovde moguća, jer veruje u ljude koji čine ovu državu.
Moraćemo veći trud da uložimo, „ljudi neka razmisle da li mogu da li mogu da odvoje 15 minuta svog vremena i ulože ih u zajedničku borbu. Molim vas, apelujem, nemam ništa drugo da ponudim, osim vere u to da možemo da učinimo promenu“, zaključio je Lazović. (kraj) def
Nema komentara.