20. 10. 2024

Vrednosti u krizi

Zbog neusaglašavanja sa spoljnom politkom EU, stanja vladavine prava i demokratije, nema konsenzusa o otvaranju novog pregovaračkog klastera Srbiji, smatra urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija, dok Marko Todorović iz Centra za evropske politike ocenjuje da, uprkos preprekama, postoji mogućnost za otvaranje klastera.

Osvrćući se na nedavne najave mađarskih i slovenačkih ministara, Marko Todorović je istakao da je Srbija napredovala u oblasti usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i da se sada doživljava kao konstruktivniji partner u dijalogu sa Prištinom. 

”Moguće je da EU sada na neki način želi da nagradi Srbiju zbog poboljšanja u te dve oblasti, a možda je potrebno poslati poruku da proširenje nije mrtvo”, rekao je on u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet. 

Kako je protumačio, otvaranje klastera Uniju ne košta mnogo, a sudeći po primeru Crne Gore, samo po sebi i nije neki veliki korak ka pristupanju.

I Todorović Štiplija ističe izvestan napredak u dve sporne oblasti, ali to ne smatra dovoljnim za postizanje konsenzusa država članica neophodnog za otvaranje klastera.

On je u razgovoru s Tamarom Skrozza predočio da ”proces evropskih integracija mora da se završi sa opipljivim rezultatima prvenstveno u oblasti vladavine prava, dakle poglavljima 23 i 24".

"Samo napredak u tim poglavljima može dovesti do toga da se proces otkoči  i da Srbija u nekom trenutku postane članice EU”, objasnio je Todorović Štiplija i precizirao da reforme u spornim oblastima posebno pažljivo prate Holandija,  Belgija,  Danska i Švedska.

Kako je napomenuo, Memorandum o litijumu ne može da ubrza proces evrointegracija, kao što se obično misli, jer je u pitanju ekonomska priča povezana s proizvodnjom u samo nekim državama članicama.

Todorović Štiplija veruje da su evropske vrednosti u krizi i da EU više nije ono što je bila pre dve i po decenije, dok su neke članice, koje su do tada bile kvalifikovane kao demokratske, u međuvremenu ušle u neki tip autokratije, pa i diktature. 

”Unija bi trebalo što pre da uđe u unutrašnju reformu, koja zahteva promenu ugovora na kojima počiva, ali ne i promenu vrednosti, vrednosti ostaju”, istakao je on, ali je naglasio da je i za takvu reformu neophodan konsenzus, za šta nisu spremne upravo one članice koje su ušle u fazu manjka demokratije.

Todorović Štiplija, takođe, veruje da stabilokratije iz vremena Angele Merkel više nema, ali procenjuje da ”možda ulazimo u neku novu fazu stabilokratije,  koja će više posmatrati ekonomske, nego političke interese, pa bismo možda mogli da je nazovemo ekonomokratija”. 

S druge strane, Marko Todorović smatra da stabilokratija i dalje živi kao jedan oblik spoljne politike EU, pošto se Zapadnom Balkanu retko upućuju neke značajnije kritike, a određene sankcije primenjene su samo u slučaju Kosova.

Po njemu, EU ponekada možda čini poteze koji ne izgledaju u skladu s evropskim vrednostima, ali strateški je za nju najznačajnija ideja očuvanja Evrope i mira u njoj. 

”Čak se i određeni pragmatični koraci, koji možda nekada  dozvoljavaju manji nivo kvaliteta vladavine prava i u određenim zemljama članicama, mogu posmatrati kao očuvanje jedinstva Evrope i borba za one vrednosti koje i dalje ipak preovlađaju  u većini članica, vrednosti jednakosti, tolerancije,  demokratije i ljudskih prava”, zaključio je Todorović. (kraj) zvs/ts