10. 11. 2024

Raskorak sa demokratijom

Većina desničara u Donaldu Trampu vidi svog zaštitnika i pokrovitelja i u Evropi, pa i van nje, ali američka spoljna politika se tradicionalno vrlo teško menja, izjavio je u intervjuu FoNetu istoričar Milan St.Protić, koji navijanje za Trampa vidi kao politički amaterizam i naivnost ljudi koji vode Srbiju.

Upitan na osnovu čega Aleksandar Vučić tvrdi da je 90 građana Srbije navijalo za Trampovu izbornu pobedu, on je u serijalu Kvaka 23 ocenio da je to propaganda vlasti, koja je procenila da je to u njenom interesu. 

Za četiri godine prve Trampove administracije nisam video da se njegova politika suštinski promenila u odnosu na Srbiju, pa i na region, rekao je Protić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Kako je objasnio, promenili su se ton, poza i utisak, ali suštinska politika se nije promenila u osnovnim postavkama američke spoljne politike prema Balkanu koje su ustanovljene još devedesetih.

Na pitanje zašto se vlast u Srbiji toliko uzda u republikanske administracije i zašto je Vučiću bilo važno da među prvima u svetu čestita Trampu, Protić je odgovorio da je to posledica naivnosti ljudi koji vode ovu zemlju. 

Toga je bilo i ranije, tog političkog amaterizma, navijaštva, te egzaltiranosti, pa tako i ovoga puta, podsetio je Protić, koji smatra da u slučaju predsednika Srbije priličnog značaja ima činjenica da je bio gost Trampa u njegovom prvom mandatu.

Protić pretpostavlja da Vučić to vidi kao krunski uspeh u karijeri i konstatuje da je Tramp od tada za njega autoritet nad svim autoritetima.

Upitan o izjavi nekadašnjeg šefa diplomatije da je pobeda Trampa najveća prilika za Srbiju od završetka Hladnog rata, on je uzvratio ocenom da takve gromopucatelne i bombastične izjave ne nose nikakvu težinu i nikakvu ozbiljnost.

Voleo bih da mi dotični to obrazloži, poručio je Protić, koji smatra da je naša najveća šansa bila neposredno posle 5. oktobra, ali smo propustili da je iskoristimo.

Upitan da li je Srbija u raskoraku sa Evropom, budući da se jedina, uz Mađarsku i delimično Slovačku, obradovala Trampovoj pobedi, Protić je odgovorio da smo mi sve vreme u raskoraku sa EU, zato što političke vrednosti i politički poredak koji vladaju u većini ili u svim zemljama Unije za Srbiju nisu prihvatljivi. 

Srbija neće to, rekao je on i obrazložio da Srbija teži autoritarnosti i da, nažalost, i dobar deo građana misli da je autoritarnost bolje rešenje nego demokratija. 

Mi u većini, na čelu sa ovom vlašću i prvim čovekom ove zemlje, iskreno i istinski ne verujemo u demokratiju, jer da verujemo, mi bismo je imali. Ona se gazi na svakom koraku, poništava, unižava i negira, o čemu svedoči čitav niz izbora u Srbiji, predočio je Protić.

Prema njegovom viđenju, nije suštinski nesporazum između nas i Evropljana u pogledu na rešenje kosovskog pitanja, ili suverenosti Srbije, nego upravo u tome što se mi radujemo kada tamo vidimo neku krizu, jer je to onda dokaz da smo mi nešto bolji i da smo bili u pravu. 

Isto vredi i za pobedu Trampa u odnosu na Kamalu Haris ili u odnosu na pobedu nad Hilari Klinton prošlog puta. Amerikanci su to izabrali i to je njihova slika i prilika, moraće oni sa tim da žive, a mi nekako da izdržimo još ove četiri godine. A i čitav svet, rekao je Protić.

On je istvremeno podsetio i na Trampove posrednike koji su se „ovde motali i koji pokazuju određene interese, ne samo političke, nego i lukrativne“, uključujući i njegove najbliže srodnike i savetnika koji je prethodno bio ambasador u Nemačkoj.

Upitan o tome da je u prvom Trampovom mandatu bila aktuelna ideja o podeli Kosova, Protić je rekao da je ta ideja bila nerealna i tada, a da je sada još nerealnija. 

On, međutim, realnim vidi očekivanje da će u budućnosti onaj status koji bude dobio sever u odnosu na Prištinu biti istovremeno i pandan za odnos između Preševske doline i Beograda.

Drugim rečima, kako je precizirao, ako tamo bude bila Zajednica srpskih opština, vrlo brzo će se pojaviti zahtev da isti status dobiju tri opštine sa albanskom većinom na jugu Srbije. 

S druge strane, Protić je nazvao banalnim očekivanje u Republici Srpskoj da će Tramp da im pomogne, jer ono se svodi na to da se tamošnji prvi čovek i apsolutna vlast nada da će Trampova administracija da ga skine sa crne liste i da će moći da posluje i putuje bez problema. 

To može da se desi, ali to je sve. Pozicija Sjedinjenih Država u odnosu na ključno pitanje nezavisnosti Bosne i Hercegovine i njenog jedinstva, apsolutno sam siguran, neće doći na dnevni red ni u ovoj administraciji, ni u nekoj sledećoj, naglasio je Protić.

Upitan o Vučićevoj izjavi na nedavnom samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti da bi EU što pre u članstvo trebalo da primi zemlje Zapadnog Balkana, on je odgovorio da to nije realno zato što oni u nas poverenja nemaju. 

„Prvo nemaju poverenja u prvog čoveka Srbije, pa posle i u sve ove druge balkanske lidere, jer su se pokazali kao nepouzdani, nedosledni, prevrtljivi i neiskreni. Ovaj naš prvi“, ocenio je Protić. 

On bi najviše voleo da smo svi odavno ušli u EU, što bi bilo blagotvorno za sve nas, ali prema tome nismo iskreni.

„Ovaj prvi čovek Srbije, kada bi došlo do toga da Srbiju pozovu u punopravno članstvo, on bi se tome suprotstavio. On to govori samo zato što zna da to nije realno, a zvuči dobro. Dakle jeftina demagogija“, ukazao je Protić.

Prema njegovom mišljenju, oni su Srbiju svrstali tamo gde je ona sama izabrala, a to je da bude u predvorju i na periferiji Evrope. 
I pošto je ona sama takvo mesto za sebe izabrala, onda se oni u odnosu na nju tako i ponašaju, objasnio je Protić i konstatovao da se u slučaju iskopavanja litijuma prema Srbiji ne bi tako ponašali da je članica EU.

Kako je ocenio, Evropa je u svojoj istoriji „navikla da ima takve male velike diktatore, autokrate i vlastodršce na svojim granicama i zna kako se s njima vlada i rukovodi“. 

„To isto sada važi i za Trampovu administraciju“, smatra Protić i navodi da je Srbija sebe svrstala tako da ne bude nikada ravnopravna ostalim članicama u EU i da će zato takav tretman i dobiti.

Upitan šta bi trebalo da se desi da bi se u Srbiji u predvidivoj budućnosti dogodila promena, Protić je odgovorio da je potrebno da se kao narod, zajednica i društvo, dogovorimo u kakvoj zemlji hoćemo da živimo. 

Da pogledamo jedni druge u oči, da vidimo šta su nam prioriteti i da zemlju gradimo u skladu sa tim dogovorom. Da se suočimo sa realnostima koje su nepromenljive, da sagledamo svoju prošlost i svoju sadašnjost trezvenim očima, obrazložio je Protić. 

Ono što je izgubljeno, izgubljeno je i to je, nažalost, nemoguće vratiti, dodao je on i naglasio je da bolne poteze treba da povučemo zajednički.

Nije pitanje ko će da stavi potpis, nego da li smo spremni da se suočimo sa realnim stanjem. Da podvučemo crtu i da onda to malo snage i energije što nam je ostalo usmerimo na to da zemlju povedemo napred, rekao je Protić.

Upitan da li je to realno, on je odgovorio da nije i da se zato odavno i ne bavi politikom, svestan da individualni interesi, kratkotalasnost, kratkovidost, primitivnost, prizemnost, kompleksi i subjektivnost, ne dozvoljavaju takav dogovor.

Kad nismo mogli da taj dogovor napravimo posle pada Miloševića, tek ga sad nećemo napraviti. I mi nosimo, ja nosim odgovornost, za to što nismo ni pokušali takav dogovor da postignemo", rekao je Protić.

Da narodu pogledamo pravo u oči, kažemo o čemu se radi, šta mora da se uradi, šta možemo da očekujemo i pod kojim uslovima, obrazložio je on i ponovio da tek sada to ne dolazi u obzir. 

Upitan kakva je onda perspektiva Srbije, on je ponovio da bismo morali da saberemo sve snage koje imamo, izbrišemo tablu i krenemo nekim drugim putem u budućnost, ali ne misli da su velike šanse da se to tako i dogodi.

Na pitanje da li promenu može da zamisli sa ovom vladajućom ekipom ili sa nekom alternativom, Protić je odgovorio: „S nekom alternativom koju ne vidim na političkoj sceni Srbije“. (kraj) def