26. 01. 2025

Nazad sigurno nema

Ovo nije obojena revolucija, već pobuna protiv prostaka, lopova i ubica u našim redovima, izjavio je u intervjuju FoNetu Predrag Voštinić iz kraljevačkog Lokalnog fronta i poručio da „nazad sasvim sigurno nema“, jer je nemoguć povraćaj u pređašnje stanje.

Vlast je oduvek podmetala kukavičje jaje. Njihovo pozivanje na obojenu revoluciju aktivnosti režima smešta u priručnik koji je sa Rusima i ljudima iz Republike Srpske odavno pripremio o tome kako će se boriti, ukoliko dođe do ovakve pobune, ukazao je Voštinić u serijalu Kvaka 23. 

Vlast iz tog priručnika još ne izlazi, rekao je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ali je ocenio da je to postalo nebitno, jer je izgubila autoritet na polju društvenih aktivnosti. 

Voštinić je prilično siguran da su nemiri u Srbiji odraz većinskog raspoloženja da je režim neodrživ i da mora da se skloni, ali upozorava da nas tragični događaji opominju da borba nije gotova, niti da je pobeda blizu, nego da tek predstoji.

Ističući da se studenti ne smeju potcenjivati, on je predočio da nije siguran da pobunu u Srbiji više možemo nazvati samo studentskom, jer je ona i kulturološka i u velikoj meri definisana otporom prostakluku, primitivizmu i korupciji. 

Voštinić je pozvao pojedince u institucijama zadužene za poštovanje zakona da spreče sve one koji bi zbog protivljenja protestima počeli da uzimaju pravdu u svoje ruke.

Prema njegovom objašnjenju, kada ljudi počnu da uzmaju pravdu u svoje ruke, toga se najčešće prvo late budale, a ne odgovorni i svesni ljudi. 

Vlast je ohrabrila svaku budalu da time što nas napada, gazi, udara ili tuče, misli da štiti državu i obavlja neku svoju svetu dužnost, precizirao je Voštinić.

Oni su takvu atmosferu kreirali da bi mogli da se operu, jer formalno nisu počinioci krivičnih dela koja nam se dešavaju, obrazložio je on, ali je ohrabren i smatra porukom odluku žandarmerije da se u subotu povuče se protesta na mostu u Rumenki ispred Novog Sada.

Moramo da se borimo da kod ljudi u policiji, žandarmeriji ili vojsci probudimo zrno savesti i svesti, naglasio je Voštinić i objasnio da je, u suprotnom, moguć njihov direktan sukob sa građanima, "a u tom scenariju ćemo i mi da se organizujemo".

Uprkos tome, on napominje da se novo društvo ne može graditi na preziru prema vlastima, mržnji prema otvorenom zlu i spremnosti da joj se odupremo, već na principima empatije koje smo pokazali. 

Na opasku da sila ipak može da postane poslednja linja odbrane vlasti, Voštinić naglasio da bi u tom slučaju sila bila i jedina linija pobede protiv te vlasti.

Kako je naglasio, neko ko ulaže silu u zadržavanje vlasti može očekivati jednaku reaktivnu silu onoga ko na vlasti više ne želi da ga vidi.

Upitan kako vidi ulogu opozicije u uslovima krize, on je odgovorio „možda čak i razumno“, mada nisu svi isti i monolitni u izrazu i podršci studentima.

Prema njegovom viđenju, ima dosta i oportunista i onih koji bi da se okoriste, ali ima i onih koji vrlo razumno postupaju u ovim okolnostima.

Voštinić ističe da vrlo pažljivo posmatra koliko su u opoziciji spremni da čuju i učestvuju u ulozi koju su joj studenti dodelili, jer u ovom procesu i sama sazreva.

On naglašava da nije video velike zloupotrebljavajuće namere, ni izjave političara opozicije u proteklih nekoliko nedelja.

Opozicijom, međutim, danas ne nazivamo samo političke stranke, partije i pokrete, već i sve kulturne, umetničke, aktivističke i druge organizacije i pojedince koji su se suprotstavili vlasti, rekao je Voštinić. 

Taj opozicioni narativ ne pripada samo organizovanoj političkoj strukturi, već pripada svima, obrazložio je on i poručio da iz tog korpusa treba da zahvatimo novouspostavljenu vlast u državi, jer ima na pretek potencijala da bude kredibilna alternativa.

Imamo ProGlas, lokalne organizacije koje su se ujedinile, aktiviste iz neverovatno narastajuće društvene pokrete i mnogobrojne eksperate u stručnim oblastima, precizirao je Voštinić.

Upitan da li je ono što rade studenti, aktivisti i lokalne organizacije pokazna vežba i za opoziciju, on je odgovorio da velika energija studentskog pokreta mora da bude iskorišćena u političkim strukturama koje žele da naslede političku borbu. 

Kad god da se desi kraj režimu, studenti neće zaboraviti šta se desilo na ulicama. To će biti specifična vrsta nadzora nad svakim kome budu dodelili političko polje delovanja. Oni su pokazali šta je vrednosni sistem na koji će svi morati da obrate pažnju, smatra Voštinić.

Upitan o podršci zapadnih partnera predsedniku države, on je uzvratio da je Srbija veoma nestabilna zemlja i ocenio da Aleksandar Vučić nema prijatelje. 

Čak i na domaćem planu, svi koji se po televizijama izdaju za prijatelje zapravo su plaćeni za to i u suštini nisu prijatelji, uveren je Voštinić.

Prema njegovom tumačenju, „vlast i svi ljudi koji se trenutno tako nazivaju ili osećaju, pa čak i što im funkcija dozvoljava, ima ljude koje poznaje i koji je organski ne podnose“.

„Oni se međusobno mrze i teško je spojiti vlast predsednika ili bilo koga sa pojmom prijatelji. Nemaju oni prijatelje“, tvrdi Voštinić.

Kako je rekao, strani partneri su nešto drugo, ali oni žele da iskoriste vezu sa vlastima i kada to budu prestali, onda će i prestati da im budu partneri, dok prijatelji nikada nisu ni bili.

To što se menja stav prema Srbiji i što se menjaju akteri koji će postajati partneri, ne znači da neće biti prijatelji ove zemlje, procenio je Voštinić i naglasio da mi vrlo često prijatelje stičemo upravo na vrednosnim principima.

Prema njegovom mišljenju, ono za šta se Srbija sada odlučila kao vrednost, kreira njene prijatelje i u Evropi, i u Americi i bilo gde u svetu.

Voštinić je uveren i da ne postoji mogućnost da čak i neuspeh nekog od zahteva studenata može na kraju da proizvede društvo u stanju u kakvom je bilo zatečeno pre ove pobune. 

Studenti su više od 60 dana u blokadi. Neki od nas godinama odolevamo pritiscima, ali ovo je sada viši stepen borbe i sada je samo pitanje rešenosti. Nazad sasvim sigurno nema, poručio je Voštinić.

On misli da među ljudima nije nestao strah, ali da su osetili, ne samo dah slobode, već da su prepoznali šansu koja im se pruža i ko zna da li će je ponovo biti.

Taj dah slobode ne znači da straha više nema, nego da se odgovor na strah menja. Mi se i dalje bojimo i za svoje porodice, i za opstanak i za život, ali to ne znači da nas strah parališe, nego je naš odgovor na strah sada borba, poručio je Voštinić.

Upitan da li će 2025. biti godina promene, on je odgovorio da nije ni astrolog, ni analitičar, niti neko ko predviđa budućnost, ali da ovo mora biti ta godina. (kraj) def