18. 03. 2025

Evropska avangarda

Studentski pokret u Srbiji doživljavam kao evropsku avangardu i jedan od najznačajnijih pokreta u 21.veku, izjavio je u intervjuu FoNetu politikolog Filip Balunović, uveren da studenti neće odustati, jer su već ostvarili veliku društvenu promenu u koju su mnogo uložili.

Ovakva energija i ovaj zavidan nivo demokratskih inovacija je nezabeležen, precizirao je Balunović u vanrednom izdanju serijalu Kvaka 23 i predvideo da će studentski pokret sigurno ostaviti dubok trag, osim ako ne krene apsolutna represija.

Studente doživljava kao pripadnike generacije koja je dokazala da je mudra i da joj treba verovati i ističe da je prvi put, otkad je politički svesno biće, "ponosan što ima pasoš Srbije i to upravo zbog njih".

Balunović je, međutim, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem ukazao da je vlast u Srbiji u krajnjoj instanci spremna da upotrebi najveću moguću silu da bi opstala.

Uprkos tome, on je istakao da su studenti na protestu 15.marta u Beogradu genijalno sprečili eskalaciju nasilja i zahvalio im što su sprečili da neko izgubi glavu. 

Osvrćući se na postupke vlasti posle protesta, Balunović je ocenio da oni razvijaju razne strategije kako da umanje značaj skupa, da ga delegitimišu i delimično kriminalizuju, da bi omalovažili i organizatore i sve koji su bili prisutni.

Do protesta u subotu nisam znao da postoje takva oružja ili takva sredstva, poput onog koje je upotrebljeno na protestu, ukazao je on i protumačio da je cilj vlasti proizvodnja straha kod ljudi da u jednom momentu na ulici više neće vladati nikakva pravila.

„Mislim da je to jedna od najsurovijih mera koje su mogli da povuku. Nemam nikakve sumnje da je potez povučen sa samog vrha“, predočio je Balunović.-

Prema njegovim rečima, sve ovo što sada gledamo, posle subotnjeg protesta, samo je jeftina gluma, kao i prethodnih godina. 

„Nadam se da im neće upaliti i nadam se da je ovo još jedan povod da svi nastavimo putem kojim smo krenuli“, rekao je on i objasnio da su studentski i širi društveni pokret uspeli da „delujemo uprkos strahu i da nam strah nije više kočnica za delovanje, što je velika stvar“.

Ovaj sistem počiva na nepravdi, a studentski pokret zahteva pravdu, precizirao je on i konstatovao da je, za razliku od proteklih godina, ovog puta ustao značajan deo društva. 

Balunović misli da je studentski pokret poljuljao Aleksandru Vučiću jedan stub vlasti, a to je broj ljudi koji mu danas veruju i obrazlaže da mu je sada znatno oslabljen kapacitet da spinuje, laže i ubedi građane da je u pravu. 

Uzimajući u obzir situaciju s političkom opozicijom i nemogućnost političke artikulacije energije protesta, on ipak misli da se društvo nalazi u pat poziciji. 

Mi smo trenutno u političkom pozicionom "ratu" i nemamo odgovor na pitanje šta sledi, iako vlast zna da više ne može da se ponaša kako ponašala ranije, smatra Balunović.

Prema njegovom mišljenju, nešto moraju da našminkaju i kozmetički promene, ali imaju veliki problem, a to je što im jedan značajan, ako ne i većinski, deo javnosti više ne veruje.

Upitan da li je Vučić izgubio legitimitet, Balunović je odgovorio da jeste i naglasio da bi u nekom zdravijem sistemu ili zdravijoj političkoj kulturi ovo značilo da on, kao predsednik Republike, podnosi ostavku. 

„Mislim da bi to bilo jedino časno, ali mi, međutim, odavno znamo da on nije častan čovek, niti je ovo častan sistem, tako da se to neće dogoditi“, rekao je Balunović. 

Vučić ima još dve godine mandata i, kako god se ovo okrene u narednim mesecima, ostaće predsednik sve dok može da ostane predsednik i neće dati ništa, procenio je Balunović, uveren da će vlast u junu ići na izbore.

Kako je rekao, ako Vučić neće prelaznu vladu, fer i poštene izbore, „a mi nemamo dovoljno kapaciteta, a možda ni volje, a možda i ne treba, nasilno da rušimo duboko kriminalizovanu i nelegitimnu vlast, onda jedino što nam ostaje jeste da je rušimo na izborima“. 

Kako to izvesti je nešto što verovatno ne bi bilo ni pametno govoriti ispred kamera, napomenuo je Balunović i primetio da je opozicija, uporedo sa rastom studentskog i opštenarodnog pokreta, izgubila relevantnost koju je imala, jer „danas svi gledamo u studente“.

On hipotetički zamišlja situaciju u kojoj bi se, pre izbora, znalo ko su kandidati za ministre, državne sekretare i najviše državne funkcije, ne samo u izvršnoj i zakonodavnoj, nego i sudskoj vlasti.

Da to budu ljudi sa kojima će se usaglasiti “jedini akter ili jedina institucija kojoj verujemo u ovom momentu, a to je institucija plenuma, odnosno samoorganizovanih studenata u blokadi“, sugerisao je Balunović. 

On bi eventualno mogao da zamisli scenario u kojem studentski plenumi kandiduju imena ljudi za najviše državne funkcije, uveren da poltičke partije u opoziciji u ovom momentu imaju jednu jedinu opciju, a to je da se usaglase sa tim predlozima. 

Kada je reč o tome ko bi pristao da učestvuje na izborima koji nisu fer, Balunović misli da ovu bitku ne možemo da dobijemo po fer i poštenim pravilima.

Kako je obrazložio, vlast „može da ukrade 100 hiljada, 200 hiljada, da uceni još 100 hiljada, da ukrade, na ovaj ili onaj način, pola miliona, ali ne može da ukrade dva miliona“.

Upitan kako objašnjava uzdržanost i ćutanje Evrope u odnosu na studentske protreste, Balunović je uzvratio da se nijedna država neće lako odreći čoveka koji njihovim firmama i vladama nešto duguje i koji se predstavio kao sposoban da isporuči ono što je obećao.

Bilo da je u pitanju litijum nemačkoj vladi ili ispunjavanje interesa francuske, kineske ili ruske države, ilustrovao je on i ocenio da je na vrhu te liste nova Trampova administracija i da „poseta Trampovog sina Beogradu apsolutno nije bila slučajna“. 

Na pitanje da li to znači da talas protesta studenata protivreči interesima ključnih aktera na međunarodnoj sceni, on je odgovorio „apsolutno“ i konstatovao da je „studentski pokret sam“. 

Balunović priznaje da je u takvim okolnostima na pleća studenata stavljeno preteško breme, ali ističe da oni insistiraju da ga nose i da je naš zadatak da stojimo pored njih ili uz njih. 

On smatra da se iz ovakve krize izlazi jako teško i predviđa da ćemo u nekom momentu morati da budemo dovoljno mudri, zajedno sa studentima, da bismo procenili kada se došlo do najviše tačke, a onda da pokušamo da delujemo politički, pre nego što uspeh studenta počne da se izduvava.

Balunović misli da povraćaj u pređašnje stanje nije moguć, ali nije siguran da će ovo biti godina raspleta, jer je svima u glavi stanje zbunjenosti.

Ako pođemo od toga da će nam se iskristalisati neko međurešenje, šta da radimo, koga da kandidujemo. Da li da opozicija ide na izbore sa jasnim sa prihvatanjem predloga studentskih plenuma za najviše državne funkcije, a da opozicioni političari i dalje sede u zakonodavnoj vlasti?. Da li je to možda rešenje? Može da bude, zaključio je Balunović. (kraj) def