FoNet Beograd 14. 03. 2026

Nenaučene lekcije

Da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić siguran u pobedu, izbori bi odavno bili raspisani, on sada kupuje vreme, pobedama na lokalnim izborima diže samopouzdanje kod svojih birača, pokazujući da još uvek nisu otpisani, da imaju za šta da se bore, izjavio je za emisiju Kvaka 23 politički konsultant Vladimir Dobrosavljević.

Dobrosavljević  podseća da je od leta 2020. bilo više izbora za lokalne samouprave i da je na svakim zbir glasova vladajućih stranaka pao za najmanje 10%.

„U Negotinu, gde su proglasili trijumfalnu pobedu, dobili su 10.500 glasova, a na prethodnim izborima su imali 14.000 glasova. To su dramatične promene“, rekao je.

Takav pad podrške, dodaje, desio se uprkos „izbornom turizmu“, uz svo „modeliranje“ biračkih spiskova, kontrole izbornih komisija, pritisaka na terenu i uz sve ono što se „inače koristi da bi se građani primorali da glasaju za vladajuće stranke“.

Na pitanje da li na predstojećim lokalnim izborima u 10 mesta u Srbiji studentske liste, ponegde podržane opozicijom, imaju kapacitet da urade nešto više osim da SNS-u smanje procenat glasova, Dobrosavljević odgovara da su izbori raspisivani tamo gde je vlast i do sada bila više nego dominantna i da su u gotovo u svim tim sredinama oni apsolutni favoriti.

„Čak i ako ne bude iznenađenja na tim izborima, ako vladajuće stranke ponovo osvoje vlast, u slučaju pada podrške u tim sredinama u kojima su bili dominantni, gubitak glasova u gradovima u kojima ni ranije nisu stajali najbolje, poput Beograda, Niša, Čačka, biće još drastičniji“, ocenjuje.

Dobrosavljević kaže da nije dobro što studentske liste na lokalne izbore ne izlaze pod jedinstvenim imenom i bez jedinstvenog slogana.

„To nije dopustivo. To je početnička greška u politici“, poručuje.

Na podsećanje da je pre godinu dana u Beogradu održan veliki skup na poziv studenata, Vladimir Dobrosavljević kaže da tada nije bilo moguće da vlast jednostavno padne, bez obzira na to što je bilo preko 300.000 ljudi na ulici.

„Da bi do toga došlo, neophodno je da se i oni koji su danas u vladajućim strukturama osete u jednom trenutku ugroženim i da počnu da razmišljaju o tome da za njih budućnost postoji i mimo ove vlasti“, naveo je.

Dobrosavljević misli i da se vlast SNS-a nije, kako to mnogi tvrde, konsolidovala i da prisustvujemo procesu razvlašćivanja, odnosno slabljenja vlasti.

Konstatujući da Vučić svake izbore, od mesne zajednice pa nadalje, predstavlja kao pitanje života i smrti, Dobrosavljević smatra da su se na taj način samo radikalizovali odnosi u društvu.

„Ako nemate organizovane stranke koje mogu u institucijama da artikulišu nezadovoljstvo građana, onda dobijete ono što imamo ne samo od pada nadstrešnice“, objašnjava sagovornik Kvake 23.

On ukazuje da taj proces može da se posmatra u znatno dužem periodu, “od juna 2020, kada smo imali nerede nakon odluke o produženju vanrednog stanja, pa preko reakcija na zločine u Ribnikaru i u Mladenovcu ili po pitanju Rio Tinta.“

Prema njegovom tumačenju, u takvoj situaciji se pojavio studentski pokret koji je mobilisao građane. „Mi više ne govorimo o studentskom protestu. Ovo sada se zaista može nazvati nekom vrstom pobune ili protesta nezadovoljnih građana.“

Dobrosavljević  smatra i da lekcije sa prethodnih izbora nisu naučene. „Poznajući ljude koji danas predvode opozicione stranke, mislim da oni ne razmišljaju o politici kao o zanatu i tehnici koja zahteva rad sa ljudima, pripreme, obuke.“

Podsećajući da postoji savez pet proevropskih stranaka, Dobrosavljević se zapitao kakva je razlika, „na primer, u političkim programima između Ponoševe stranke (SRCE) i stranke Mikija Aleksića (NPS), pogotovo što su oni i pre toga bili u istoj stranci“.

„To isto važi i za konzervativni blok. Kakva je razlika između Novog DSS-a ili Dveri i nekih drugih grupacija?“ Poručuje da ne postoji razlog da u Srbiji nemamo ukrupnjen politički sistem sa „tri do pet stranaka“, i upozorava da posledica može da bude i nestanak aktuelnih političkih stranaka opozicije.

Govoreći o borbi za apstinente, odnosno o motivisanju građana koji ne izlaze na izbore da ovaj put to učine, Dobrosavljević kaže da je to ključ.

Rekao je i da je deo apstinenata koji već godinama, pa i decenijama, ne izlazi na izbore razočaran načinom na koji je sprovedena tranzicija u Srbiji.

„To nisu ljudi koje možete da motivišete da glasaju protiv nekog, to su ljudi koji su čekali da ZA nekog glasaju“, ističe ovaj politički konsultant.

„Tehnologija vladavine SNS-a od 2012. jeste mobilisati i motivisati sve one na koje možete da utičete da izađu na izbore da to urade i da glasaju za vas“, podsetio je.

Važna stvar je, dodaje, demotivisati one koji su protiv vas kako bi ostali kod kuće.

„Do sada se pokazalo da je u tome bolja bila vlast, a sada znamo da se jedan deo apstinenata aktivirao tokom protesta, ali to nije dovoljno. Treba ih motivisati da izađu na izbore“, kaže Dobrosavljević.

U ovom trenutku, ukazuje Dobrosavljević, studenti jesu „mejnstrim“ onoga što se može smatrati alternativom postojećem režimu.

„Oni imaju pravo i na sopstvene greške, imaju pravo da diktiraju tempo. Pokazalo se da su uspešniji u mobilizaciji birača mnogo više nego što su političke stranke“, rekao je.

Dobrosavljević misli i da se predsednik Vučić najviše plaši pritiska stranaca. „Problem je u tome što pre svega Evropi nismo fokus, imaju suviše svojih problema u ovom trenutku i zato se deo našeg društva koji očekuje od njih veće angažovanje oseća razočarano, čak i izdano“, kaže.

Na pitanje kako do zajedničkog kandidata za predsedničke izbore, u situaciji u kojoj Vučić više ne može da se kandiduje, Dobrosavljević odgovara da živimo u epohi spektakla i „selebritija“.

„Logično je da neka javna ličnost koja je poznata najširim slojevima građana, a koja bi bila kandidat zajedničke opozicije, ima šanse da pobedi“, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 politički konsultant, Vladimir Dobrosavljević.

Miloš Milić