FoNet Beogrd 02. 05. 2026

Vraćanje na "fabrička podešavanja" iz devedesetih

Politička alternativa u Srbiji će, slično kao u Mađarskoj, morati da uvaži činjenicu da je naše društvo skrenulo udesno, ali to nije naša sudbina, niti je deo naše istorije, niti je ovo društvo oduvek bilo okrenuto u tom pravcu, izjavio je za FoNet istoričar Milivoj Bešlin.

On je u intervjuu za novu „Kvaku 23“, poredeći Srbiju i Mađarsku, rekao da su za Petera Mađara, koji pripada desnom centru, glasali i levo i desno, kao i liberalno orijentisani građani.

„Nije mogao neki levičar da pobedi Orbana, nego je to uradio Peter Mađar, koji je ipak umereniji konzervativac.“

Bešlin napominje da je srpsko društvo kroz istoriju bilo i desno i konzervativno, ali da je pokazivalo i liberalne i evropske tendencije.

„Oni koji su bili inspiratori, inicijatori i protagonisti ratova devedesetih godina su nas suštinski vratili na ta fabrička podešavanja. Sada je časovnik vraćen na devedesete.“

Govoreći o pokušajima revizije istorije, pre svega Drugog svetskog rata, kaže da su se Srbi većinski, pod Titovom komandom, borili protiv fašizma i da je obračun sa Titom zapravo obračun sa jugoslovenskim i srpskim antifašističkim nasleđem.

„Jednako tako se u ogledalu vidi i priča o Draži Mihailoviću. On je glava srpske i jugoslovenske kolaboracije, osuđen zbog ratnih zločina koje su njegove jedinice počinile nad civilima - i srpskim na teritoriji okupirane Srbije, i pre svega muslimanskim na teritoriji Sandžaka i Bosne i Hercegovine.“

Bešlin poručuje da bi eventualno podizanje spomenika njemu bio spomenik ratnom zločinu, nacionalnoj mržnji i izdaji zemlje.

Sagovornik FoNeta upozorava da u društvima u kojima nema dijaloga i u kojima je kritička misao potisnuta, mediji, feljtoni, političari i teoretičari zavere često određuju istorijske i naučne interpretacije.

„I nije to samo naša slika - vidimo da je tako i u razvijenom svetu. Ako pogledate Sjedinjene Američke Države, vidite da se nauka potiskuje zarad različitih teoretičara zavere.“

Kultura sećanja je, prema njegovom mišljenju, u Srbiji ne samo nerazvijena, nego je, kao i čitava istorija, pod udarom dnevno-političkih zloupotreba.

„Kako to neke kolege kažu - prošlost je ovde često neizvesnija od budućnosti.“

Milivoj Bešlin ocenjuje da su sve vlasti - od Miloševićeve devedesetih, preko petooktobarske, pa do kasnijih - vodile vrlo negativnu i destruktivnu politiku sećanja, koja je suštinski razarala i brisala iz kolektivnog pamćenja ono najbolje iz srpske istorije.

„Kao što ne možemo dovoditi u pitanje rezultat Drugog svetskog rata, jer je reč o porazu fašizma, čak i ako se nekome ne sviđa poredak koji je potom nastao, jednako tako ne može se dovoditi u pitanje istorijski značaj Prvog svetskog rata i pobede koalicije država koja je dovela do nove emancipacije i demokratizacije, pre svega evropskih društava, rušenja konzervativnih imperija i stvaranja savremenog sveta.“

O nedavnoj izjavi premijera Hrvatske Andreja Plenkovića o ustaškom pozdravu „Za dom spremni“, Bešlin kaže da je to deo talasa falsifikovanja istorije koji dovodi do takvih izjava.

„Istoričari su vrlo jasni šta znači taj pozdrav i da je korišćen u vreme NDH, najmonstruoznije istorijske tvorevine na ovim prostorima. Tu zaista ne može biti bilo kakvog kompromisa.“

Bešlin navodi da je u Hrvatskoj na sceni desni talas koji preplavljuje društvo i da vladajuće strukture ulaze u kompromis sa tim talasom, što se, prema njegovoj oceni, nikada ne završi dobro.

„Postjugoslovenski, odnosno balkanski nacionalizmi funkcionišu po principu spojenih sudova - hrane jedni druge, podstiču se i daju jedni drugima smisao postojanja, jer je osnova svakog nacionalizma osećaj ugroženosti.“

Svi jugoslovenski nacionalizmi, dodaje Bešlin, završili su Drugi svetski rat u kolaboraciji.

Na treću godišnjicu tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“, kao i u Duboni i Malom Orašju, Bešlin kaže da se vreme u Srbiji meri od jedne do druge tragedije.

„To nam govori da ne živimo redovan i normalan društveni i politički život, već se naši lični životi odvijaju od tragedije do tragedije, kada se društvo nakratko probudi.“

Povodom 1. maja poručuje da bi fokus trebalo vratiti na suštinu tog praznika - prava i položaj radnika u Srbiji.

„U eri neoliberalizma, gde su radnici eksploatisani i tretirani kao potrošna roba, dajte bar jedan dan da se bavimo suštinom: kolike su plate, kakvi su uslovi rada, gde se sve nose pelene, ko nema pravo na elementarnu pauzu od pola sata i da li se poštuje i ovako restriktivan Zakon o radu, koji poslodavci vrlo često zaobilaze“, rekao je Bešlin u intervjuu za FoNet.

(kraj) mim

 

Miloš Milić