FoNet Beograd 26. 09. 2026

Pred REM-om ključne odluke

Ključno je da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) kazni televizije koje krše kodeks i zakone, da se bave medijskim tržištem i da se uspostavi slobodno tržište i poštovanje zakona, izjavila je za FoNet Aleksandra Krstić, profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu.

Gostujući u novoj epizodi serijala „Kvaka 23“, Krstić je rekla da je neophodno izboriti se za nezavisnost REM-a koja, navodi, ne postoji od početka, jer je uvek bio u sprezi sa vlašću.

Istakla je da sada konačno postoji odgovornost Saveta REM-a, adresa na koju da se obratimo, znamo ko je predsednik, ko je zamenik, znamo da je Savet konstituisan.

Smatra da je jedan od najvećih pomaka to što su sednice Saveta REM-a otvorene i transparentne.

Upozorila je da u novom Savetu REM-a sede ljudi koji su bili tu i u prethodnom sazivu, „kada su mnoge odluke donošene iza zatvorenih vrata“.

„Ono što nije dobro i što je suštinski problematično je da su u Savet izabrani ljudi koji su u nekom konfliktu interesa i to bi moglo da ima određene posledice po funkcionisanje samog tela.“

Prema njenom mišljenju, predsednik Saveta Stevica Smederevac kao bivši direktor stručne službe za nadzor emitera ne bi ni mogao da bude kandidat za člana Saveta.

Podsetila je na najavu novog predsednika Saveta, koji je rekao da će poštovati zakon.

„Volela bih da znam na koji način se poštovao zakon kada je ta služba u prethodnom sazivu Saveta rekla da Pink i Happy poštuju sve zakonske norme, što naravno nije bio slučaj zato što smo videli silne analize koje su to opovrgavale“, objasnila je ona.

Krstić kaže da nezavisni članovi Saveta REM-a mogu nešto da urade pod uslovom da bude javno odlučivanje i da ono što se dešava u tom telu bude transparentno, pre svega donošenje ključnih odluka.

„Svako ima pravo na svoj stav i razumem razočaranje dela medijskih i novinarskih udruženja, koji su posmatrali nove članove Saveta REM-a kao svoje saborce.“

Ipak, Krstić dodaje da treba da se ostavi prostor da se vidi na koji način će u ključnom predizbornom periodu ta institucija da funkcioniše.

„Oni uvek mogu da podnesu ostavke ukoliko vide da to nije ono za šta su se borili.

Sagovornica „Kvake 23“ ukazuje da sve može da se tumači i kao kupovina vremena za vlast.

„Malo vremena je ostalo do izbora, iako se ne radi samo o praćenju predizborne kampanje, nego svega onoga što je zaostalo u prethodne dve godine, kada nije imao ko da donosi odluke.“

Smatra da nije realno da se vlast odrekne kontrole nad medijskim tržištem.

Govoreći o predizbornim televizijskim sučeljavanjima, duelima i debatama, Aleksandra Krstić je rekla da su oni neophodni i da je dobro da postoji ta vrsta razgovora i prostor u kome građani mogu da čuju neistomišljenike.

Međutim, Krstić napominje da je do kraja kampanje ostalo malo vremena, pa i za bilo kakvo sučeljavanje mišljenja.

„Problem je što smo mi dugo bili bez ikakve debate, razgovora, bez ikakvog političkog i medijskog pluralizma na našem medijskom prostoru“, kaže.

Krstić kaže da je zanimljivo što sada vlast dolazi na televiziju na koju poslednjih deset godina nije dolazila, i nije se odazivala na pozive.

„Ana Brnabić u suštini nije odgovorila na pitanje zašto nije dolazila poslednjih 10 godina, ali je jasno da je to veliki problem, naročito kada govorimo o televizijama kao što su N1, Nova ili drugim nezavisnim medijskim kućama koje pokušavaju da obezbede medijski pluralizam, gde zovu nekoga iz vlasti, a oni se ne odazivaju.“

Krstić kaže da najveća odgovornost za odsustvo dijaloga leži na vlasti „koja je pripremala medijski prostor za pritiske, pretnje, targetiranje, gde se jedni nagrađuju, a drugi satanizuju i stavljaju u suštinski nepovoljan položaj“.

Upozorava i na selektivno informisanje, gde pojedine televizije „prećutkuju, targetiraju, potpuno izmišljaju ili dezinformišu“.

U razgovoru za „Kvaku 23“, profesorka FPN-a je rekla da RTS čeka velika i duboka reforma.

„Ta reforma sigurno ne može da se dogodi do izbora, ali RTS može za to vreme da se otvori za sve glasove, kandidate i izborne liste i da omogući prostor za pravi politički razgovor o tome šta su programi i šta nas kao društvo čeka“, zaključila je Aleksandra Krstić.

Miloš Milić