FoNet Beograd 01. 11. 2026

Znamo šta treba da radimo

Cilj da se što je moguće veći broj najodgovornijih procesuira po zakonu, ali to treba da urade nadležni, „a ne da se pojavi pojedinac na funkciji koji zamišlja da je i tužilac, i sudija“, izjavio je u intervjuu za FoNet Dejan Šoškić, kandidat za poslanika na Studentskoj listi.

U novoj epizodi serijala Kvaka 23 Šoškić je rekao da će sve biti istraženo, da se tragovi novca mogu pratiti, kao i da će biti „dosta posla“.

 

 

Ipak, dodao je on, ne treba očekivati da do formiranja Vlade „jedna neformirana parlamentarna grupa ima i izvršne nadležnosti“.

„Vreme je za proceduru, za poštovanje zakona, za smirivanje tenzija“, poručio je 27. na listi „Studentska lista – studenti pobeđuju“.

Šoškić smatra da će neke stvari morati da se urade i sporije, ali da je važno da se urade kvalitetno i trajno.

„Preduzeća nastala na korupciji su postala deo naše privrede. Ona su se širila, mislili su da će na taj način da legalizuju svoje poslovanje, skinu šinjel kriminalca i da obuku odelo poslovnog čoveka. To ne ide, oni koji su kriminalci, oni su kriminalci i po pravilu znaju da prave samo štetu“, kaže Šoškić.

 

On je naveo da su pojave poput navodnog uništavanja dokumentacije alarmantne „jer ukazuju na to da tamo ima šta i zbog čega da se uništava“.

Rekao je da su te „panične reakcije“ istovremeno i ohrabrujuće jer su dokaz da se korumpirani sistem urušava.

Pozvao je sve zaposlene u državnim institucijama da rade normalno, po zakonu, u skladu sa internim aktima i dobrom profesionalnom praksom, i da odbiju bilo kakvu nezakonitu naredbu.

„Mi ne treba da čekamo vladu da se formira i da nam kažu šta da radimo. Mi znamo šta treba da radimo“, poručio je.

Šoškić očekuje da će se „kao kula od karata srušiti“ koruptivno-kriminalni sistem koji se uvukao u državu.

„Ovo je pobeda svih nas za sve nas, za našu državu i za normalnost, za civilizaciju, demokratiju, i za ono što treba da ostavimo našoj deci u amanet, da ne budemo generacija koja je nasledila državu, a nije uspela da je očuva i razvije za budućnost“, istakao je on.

 

Kako je rekao, ni u jednoj instituciji ne sme da stoji okačena bilo čija slika, niti da se čeka telefonski poziv da bi se znalo šta sme i šta ne sme da se radi.

„Treba da se navikavamo da se tako ponašamo i ubuduće, da ne očekujemo od izvršne vlasti da nameće svoju volju, posebno ličnu volju pojedinca“, kaže Šoškić.

Govoreći o informacijama o pokušaju iznošenja novca iz Poštanske štedionice i demantiju te banke, Šoškić kaže da je verovatno bilo pokušaja iznošenja novca sa privatnog računa.

Šoškić, koji je 2010–2012. obavljao funkciju guvernera Narodne banke Srbije (NBS), upozorio je da se ispostavilo da su mnoge informacije koje su dolazile sa društvenih mreža bile preuveličane.

„Situacija je pod kontrolom i ne treba podgrevati priče koje nisu utemeljene u realnosti, ali svakako to ne znači da ne treba biti budan i biti spreman da sprečimo zloupotrebe“, dodao je.

 

 

Komentarišući poteze Vrhovnog javnog tužilaštva nakon izbora, rekao je da treba pustiti one koji su bili pod političkim pritiskom da sada, kada tog pritiska više nema, rade profesionalno.

„Biće vremena da se bavimo i time što su ranije radili. U ovom trenutku je važno da što pre damo doprinos da sistem proradi onako kako treba u skladu sa zakonima“, kaže.

Sagovornik FoNeta ističe da niko ne treba da bude amnestiran, ali i da svi treba da razumeju ukupan okvir u kome je Srbija živela do 25. oktobra i u kome su svi bili pod konstantnim pritiskom.

„U svim tim institucijama postoje profesionalci i to je ono na šta mi kao obični građani treba da računamo. To zdravo jezgro treba podići na noge da oporavak naše zemlje bude brži, bolji, kraći.“

Prema Šoškićevim rečima, ključno je da li je neko u svom postupanju kršio zakon.

 

„Važno je da nije ugrožavao tuđe slobode, ljudska prava, a ukoliko je zbog nekog pritiska i straha u nekom trenutku odlučio da napravi neki kompromis od koga drugi možda nisu imali neposredne ili veće štete, to su stvari koje treba razumeti“, smatra on.

Dejan Šoškić kaže da će „biti zanimljivo“ sagledati sve razmere kriminalnog uplitanja u realni finansijski sektor zemlje i da je neophodno da se uradi restrukturiranje nekih od javnih preduzeća.

Na pitanje o Telekomu odgovara da je ta kompanija korišćena za ogromno zaduživanje i za kupovanje medijskog uticaja koje je „verovatno bilo uslovljeno samo i isključivo političkim motivima, odnosno potrebom praktično sejanja dezinformacija i neistina“.

Sa jedne strane, dodaje Šoškić, postoje krivična dela, a sa druge pitanje šta uraditi sa tim preduzećima da stanu na noge i postanu profitabilna.

Govoreći o izložbi EKSPO i tajnim ugovorima koji prate brojne kapitalne infrastrukturne projekte u prethodnim godinama kaže da se nada da ćemo vrlo brzo moći da vidimo šta stoji u tim ugovorima.

„Trebalo bi insistirati prema svim stranim partnerima, ako postoji nekakva klauzula tajnosti, da se oni saglase da se ugovori učine potpuno javno dostupnim, da ne bude tajni.“

 

Ključna stvar je, objašnjava Šoškić, da se vidi šta je potpisano i u kojoj su fazi objekti za EKSPO, da se vidi da li ima šanse da se završi ono što treba „za tu, inače, nepotrebnu izložbu“.

„Mi smo ozbiljna zemlja, tako treba da se ponašamo, ali to ne isključuje da se proceni tehnička ispravnost onoga što je izgrađeno, da više nikada ne dođemo u poziciju da se desi ono što se desilo 1. novembra 2024. u 11:52, to ne sme više da se desi“, naglašava.

Šoškić smatra da najpre mora da se proveri da li je sve što je izgrađeno bezbedno za ljude, a potom da se provere ugovori kako bi se videlo da li je neko potpisujući takve ugovore potencijalno činio krivična dela, i da se to procesuira.

Treći deo aktivnosti je, kako navodi, da se vidi šta sa takvim ugovorima može da se uradi da se smanji šteta za poreske obveznike.

„To ne znači da treba da se pokažemo kao nekredibilni partner prema međunarodnim partnerima, ali to ne isključuje da se procesuiraju odgovorni kako bi zemlja na pravni način sa najmanje štete izašla iz toga“, rekao je Šoškić.

 

Upitan da li građane čeka neprijatno i bolno suočavanje sa stanjem srpske ekonomije, odgovara da je najbitnije da se sazna istina i da građani budu obavešteni o toj istini.

„Prva stvar je da stanete pred ogledalo i da kažete sebi kako stoje stvari, i to je početak oporavka“, konstatovao je Šoškić.

Nije želeo da govori o svojoj eventualnoj budućoj ulozi, već je rekao da je zadovoljan svojim statusom jednog od ravnopravnih 250 kandidata za parlament.

„Ova lista je atipična u istoriji srpskog parlamentarizma. Mislim da je ovo najbolja lista do sada. Ima preko 150 doktora nauka, veliki broj kvalitetnih ljudi i mislim da studentima neće lako biti koga da predlože među toliko dobrih kandidata“, zaključio je u intervjuu za Kvaku 23 Dejan Šoškić, kandidat za poslanika na Studentskoj listi.

Miloš Milić