FoNet Beograd 08. 11. 2026

BIA u haosu posle izbora

Situacija u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) posle izbora je prilično haotična i podseća na vremena kada je trebalo da bude uhapšen bivši načelnik Rade Marković, izjavio je u intervjuu za FoNet Milan Radonjić, novinar nedeljnika Radar. Radonjić je jedan od novinara i urednika Radara koje je BIA prisluškivala i pratila po nalogu direktora agencije Vladimira Orlića i odobrenju predsednika Višeg suda u Beogradu Dragana Miloševića.

U novoj epizodi FoNetovog serijala Kvaka 23 Radonjić je rekao da je ohrabren razvojem događaja posle izbora i time što tužilaštvo radi svoj posao oslobođeno od nezabeleženog pritiska vlasti.

 

 

„Vidimo da se neke stvari događaju, ali je za veliko čišćenje potrebna podrška i izvršne vlasti i ozbiljna zaštita za tužioce. Te stvari neće ići lako i bez otpora. Setimo se šta se događalo posle 5. oktobra 2000, poput ubistva sudije Simeunovića koje nikada nije razrešeno i drugih sličnih slučajeva bez epiloga“, upozorio je on.

Govoreći o prisluškivanju novinara, urednika i redakcije Radara, Radonjić kaže da su pretpostavljali da je moguće da su pod nadzorom i da se dešavalo da im se odjednom izvori povlače, da se predomišljaju da li da govore ili potpuno prekinu komunikaciju.

„Nad nama je primenjen pun spektar tih mera nadzora. Presretani su telefonski razgovori, rađena je fizička pratnja, uzimani su podaci, prisluškivana je naša redakcija“, naveo je Radonjić.

 

 

Dodao je da je za novinara najteže i najopasnije kada to na čemu radi proizvede ozbiljne posledice po izvor.

„Kada je reč o samim susretima ili razgovorima jedan na jedan, tu smo primenjivali lažne susrete koji bi trebalo da izgledaju kao da se na njima nešto događa, a zapravo smo već imali kontakt sa izvorom“, kaže Radonjić.

Pokazalo se, ističe Radonjić, da je imalo smisla to što je u komunikaciji sa izvorima uvek postojao neko ko komunicira i sa jednom i sa drugom stranom i što se nisu oslovljavali imenima.

„Mere tajnog nadzora imaju za cilj da vam otkriju izvor, da vam upropaste priču i da naprave pritisak na novinare. Neki put pratnja bude diskretna, a moguće je da bude i indiskretna, i da vam saznanje da ste pod direktnim nadzorom stvara probleme zato što niste više fokusirani na svoj posao, nego na bezbednost svoje porodice“, smatra Radonjić.

 

 

Kako navodi, za redakciju je bilo olakšanje da je prisluškivanje završeno, i sve naziva zanimljivim iskustvom.

„Vi na jedan način razmišljate kada niste sigurni da vam niko ne gleda preko ramena šta radite; to je sve dodatni pritisak na naše porodice, a i na novinare, na celu ekipu“, ispričao je.

Radonjić ističe da mu je drago što se sve završilo i što čak i BIA u dokumentu koji redakcija poseduje zaključuje da nisu špijuni, „iako im je za to trebalo negde oko šest meseci“.

Sagovornik Kvake 23 kaže da ne zna da li se prislušni uređaji i sada nalaze u redakciji Radara i da pokušavaju da provere koliko su te prostorije bezbedne.

„Naša redakcija je u zgradi, oko nas su takođe kancelarije i mnogo je lakše da se sa strane pokuša prisluškivanje“, ukazao je Radonjić.

On očekuje da će puna istina da se sazna tek ako budu otvorene arhive BIA.

 

 

Ocenio je i da je Vladimir Orlić u Bezbednosno-informativnoj agenciji bio neka vrsta kontrolora po potrebi i da su se u velikoj meri stvari tamo odvijale mimo njega, sem kada je trebalo da se da nalog poput onog za prisluškivanje novinara, urednika i prostorija redakcije nedeljnika Radar.

„Orlić je tu na neki način došao kao partijski aparatčik i agencijom su upravljali neki drugi ljudi. Najčešće je to ona osoba koja kontroliše operativu, ono šta BIA radi na terenu; glavne pozicije su u beogradskom centru“, objasnio je.

Novinar Radara je rekao i da je Orlićeva pozicija kao direktora agencije bitna jer, po zakonu, nije neophodna odluka suda da bi se primenjivale mere nadzora, već samo odluka direktora agencije koju prosleđuje sudu, kako bi sud to potvrdio.

Na pitanje o odnosu i vezama bivše vlasti sa organizovanim kriminalnim grupama rekao je da to poredi sa odnosom tabloida bliskih SNS-u nakon izbora.

„Neki su potpuni lojalisti, koji ostaju do kraja na liniji borbe protiv obojene revolucije. Drugi razumeju sadašnju situaciju i oni su se preorijentisali. To su ljudi koji politiku koriste za ostvarivanje svojih ciljeva, a sebe ne vide u tom svetu.“

 

 

Smatra da je situacija i dalje prilično nejasna, a zbog toga i opasna.

„Posebno ljudi poput ovog kosovskog dua koji su stekli milijarde iz različitih poslova sa državom, oni već odavno imaju svoje planove i ne Nameravaju da, braneći vlast, na bilo koji način ugroze sebe“, izjavio je Radonjić.

Prema njegovim rečima, oni poseduju veliko bogatstvo i za evropske okvire i neće mirno posmatrati sa strane šta se događa, već očekuje da će delovati po metodu svako za sebe.

„Granice u regionu su prilično porozne i tu se vrlo lako cirkuliše. Ne bih se kladio da su ovi koje smo pomenuli trenutno u Srbiji“, dodao je.

Radonjić kaže da je Kosovo bilo poligon za različite ekstremne eksperimente.

 

 

„Tamo su takođe bile primenjivane mere tajnog nadzora uz pomoć ćerke firme Telekoma. Imamo informacije da je Srbija prethodnih godina tamo masovno uvozila uređaje koji imitiraju bazne stanice uz pomoć kojih na vrlo jednostavan način, bez ikakvih sudskih dozvola, u radijusu od nekoliko stotina metara prisluškuju sav GSM saobraćaj“, kaže Radonjić.

On tvrdi da postoje ozbiljne indicije da su takvu opremu nabavljali i ljudi u privatnom aranžmanu, za koje navodi da su „vaninstitucionalni igrači“.

„Mislim da su ljudi koji su na taj način ispunjavali želje vlasti od početka svesni kako bi to moglo da se završi ukoliko dođe do promene vlasti“, zaključio je u intervjuu za Kvaku 23 Milan Radonjić, novinar nedeljnika Radar.

Miloš Milić